Prosvetni glasnik, 01. 08. 1924., S. 69

Оцене и. Прикази

501

продан. Хрватски зоолошки уџбеник имао је приправљен Лазар Цар, али до штампања није дошло. Крајем светскога рата и, особито, после ослобођења и уједињења, види се живљи темпо у издавању научних уџбеника природњачких. Вале Воук, одлични ботаничар загребачки, издао је још 1918 год., с помоћу Југославенске Академије, биолошки део ботанике (Маика о 21У0(и М1ја). Ова добра књига убрзо је распродана, и већ је год. 1922 изашло друго, попуњено издање (с натписом 2,мог Шја), што је сасвим разумљиво кад имамо три университета и толике друге високе школе. Велика потреба изазива и велику продукцију. С овом књигом почиње серија уџбеника. Год. 1921 издаје Петар Ђорђевић превод књиге америчког ботаничара С. Ј. Сћатдегкап-а ■ М1кго1ећп1ка I 1)о1апиМ ргаШкит. Ту су сјајно написани Основи физиологије Ивана Ђаје; ту је оригинални I део уџбеника геологије одличних научника Жујовића и Петковића; ту је даље на оригинални начин написани Тућанов уџбеник минералогије, с краће, само за потребе средње школе, обрађеном геологијом. У приправи су и даљи уџбеници. Поред тога изашао је читав низ самосталних природњачких дела, махом превода, као што је н. пр. Петковићев превод Депереових Преображаја животињског света, Дивчев превод Дарвинове књиге: Човеково порекло, Петронијевићево оригинално дело Иеуо1иИоп итуегзеИе, па ПЈећеровљев превод Минотове књижице Модерни проблеми у биологији. Много добрих популарно научних књига издало је Хрватско Природњачко Друштво. С овим још нисам све исцрпео. У тој бујици природњачких књига појавио се и први део уџбеника зоологије од многогодишњег професора зоологије на престоничком нашем университету. Поред општег дела (зоолошки део биологије) на 230 страна, а са 173 слике у слогу, садржава ова прва књига и добар део посебног, систематског дела зоологије, све до мекушаца, на једно 220 страна, а са 270 слика. Осим кратког предговора у ћирилици, штампан је овај уџбеник, изузетно од осталих српских уџбеника, латиницом. Тиме је аутор јамачно желео олакшати употребу књиге међу Хрватима и Словенцима. Овај мој приказ и оцена тичу се у главном само општег, биолошког дела, који је читав изашао и сачињава целину сам за себе. За посебни део потребан је нарочити приказ, с критиком која мора заћи дубље у стручна разматрзња. При просуђивању једнога високошколског уџбеника није довољно разматрати га само са гледишта чисте праксе или употребљивости његове у сврхе којима је намењен, а без обзира на генезу, оригиналност и начин како су извори употребљени. При просуђивању високошколског уџбеника, који има да представља дотичну науку, управо је тежиште у научно-стручној критици с анализом садржаја. Али ћу

/

\