Prosvetni glasnik

Оцене и. Прикази

501

продан. Хрватски зоолошки уџбеник имао је приправљен Лазар Цар, али до штампања није дошло. Крајем светскога рата и, особито, после ослобођења и уједињења, види се живљи темпо у издавању научних уџбеника природњачких. Вале Воук, одлични ботаничар загребачки, издао је још 1918 год., с помоћу Југославенске Академије, биолошки део ботанике (Маика о 21У0(и М1ја). Ова добра књига убрзо је распродана, и већ је год. 1922 изашло друго, попуњено издање (с натписом 2,мог Шја), што је сасвим разумљиво кад имамо три университета и толике друге високе школе. Велика потреба изазива и велику продукцију. С овом књигом почиње серија уџбеника. Год. 1921 издаје Петар Ђорђевић превод књиге америчког ботаничара С. Ј. Сћатдегкап-а ■ М1кго1ећп1ка I 1)о1апиМ ргаШкит. Ту су сјајно написани Основи физиологије Ивана Ђаје; ту је оригинални I део уџбеника геологије одличних научника Жујовића и Петковића; ту је даље на оригинални начин написани Тућанов уџбеник минералогије, с краће, само за потребе средње школе, обрађеном геологијом. У приправи су и даљи уџбеници. Поред тога изашао је читав низ самосталних природњачких дела, махом превода, као што је н. пр. Петковићев превод Депереових Преображаја животињског света, Дивчев превод Дарвинове књиге: Човеково порекло, Петронијевићево оригинално дело Иеуо1иИоп итуегзеИе, па ПЈећеровљев превод Минотове књижице Модерни проблеми у биологији. Много добрих популарно научних књига издало је Хрватско Природњачко Друштво. С овим још нисам све исцрпео. У тој бујици природњачких књига појавио се и први део уџбеника зоологије од многогодишњег професора зоологије на престоничком нашем университету. Поред општег дела (зоолошки део биологије) на 230 страна, а са 173 слике у слогу, садржава ова прва књига и добар део посебног, систематског дела зоологије, све до мекушаца, на једно 220 страна, а са 270 слика. Осим кратког предговора у ћирилици, штампан је овај уџбеник, изузетно од осталих српских уџбеника, латиницом. Тиме је аутор јамачно желео олакшати употребу књиге међу Хрватима и Словенцима. Овај мој приказ и оцена тичу се у главном само општег, биолошког дела, који је читав изашао и сачињава целину сам за себе. За посебни део потребан је нарочити приказ, с критиком која мора заћи дубље у стручна разматрзња. При просуђивању једнога високошколског уџбеника није довољно разматрати га само са гледишта чисте праксе или употребљивости његове у сврхе којима је намењен, а без обзира на генезу, оригиналност и начин како су извори употребљени. При просуђивању високошколског уџбеника, који има да представља дотичну науку, управо је тежиште у научно-стручној критици с анализом садржаја. Али ћу

/

\