Prosvetni glasnik

Научни Преглед

555

одржавати без поруџбинара, за које је оно радило. Увећање броја таквих занатлија је, заједно с тим, представљало и увећање броја газдинстава која нису могла постајати изолована од других. Развитак продуктивних снага је повео узајамном повезивању оделитих газдинстава, при чему су снага повезивања и број газдинстава међусобно повезаних, расли пропорционално раширивању специализације појединих газдинстава. Увећавање броја занатских газдинстава упућивало их је, у колико им поруџбинари нису давали довољно посла, да се прихвате, једним делом, опрезно и уздржљиво, и производње за тргове и панађуре, у колико им је то обезбеђивао феудални поседник, који је и сам отуд извлачио разноврсне непосредне и посредне користи. Тако су се, у општим линијама, развијали занати и кретали занатлије средњега века 1 ); па је тако и у нас било. И зато се она појава с којом се, у неким задругама пре 50 година, сусретало, не сме генералисати, нити она узети за слику средњевековних заната и занатлија наших. Та је појава могла временом доћи и као последица једног туђинског режима (који занатлије по селима није третирао као ранији феудални српски режим, нити им пружао понеке олакшице што су их раније имали, нити им обезбеђивао личну и имовну сигурност) и, нарочито, туђинског насељења градова с последицом угушивања извесних сеоских заната и преношења других у многољудније задруге. У Неманићској Србији су били развијени занати по градовима и трговима и на рудницима. О уређењу тих заната и о феудалној потчињености њиховој, немамо у оновременим споменицима јасне слике. У Душановом Законику свега имамо три члана о њима, али и они говоре само о златарима, којима се забрањује становање и рад (ковање новца) по селима: 168. Златара оу Жо\"па\*к и оу зшли царства л\и нигд-к да н-кстк; разк-к тркгсв-к\'к, гд-к кстк ностлбило царстко л\и динаре кокати. 169. Љит« ли се окр-кте златарк оск-кнк градокк н тркгокк царстка л\и о\ј" косл\к ссл-к; да се то-зи сјло расги, и златарк иждеже. Ико се окр-ктЕ златарк о\" градоу кок-к динаре таиио, да се златарк иждеже и градк да илати глокоу што рече н,ар. 170. градок-к\*к царстка л\и да сток златарУе и да кокоу и ине потр-кке. 2 ) Занати и занатлије по градовима, трговима и рудницима су, у осталом, предмет оделитог испитивања и проучавања. Мене интересују, у овај мах, занати и занатлије по селима, па ћу се на њима једино и задржати. Ови прописи из Душанова Законика су поглавито и наве-

П. МасловЂ: Теор1л развишш народнаго хозлнсшва, 124—126. 2 ) Ст. Новаковић: Законик Стефана Душана.