Prosvetni glasnik

Оцене и Прикази

567

е!:с." 4 ). Стварно нетачан је превод кад вели да су у батибенталу „уестот 21'уо{Јпје 5 агћаЈскЈт" особинама, а знак је непажње кад стоји да абинисална фауна почиње при 100 м. дубине. Класичан пример несавесног и површног рада даје мала алинеја из главе скоро потпуно преузете из Хертвигова уџбеника, а која се бави историјом зоологије. У оригиналу (5. изд., стр. 13) стоји: „ОЈезег (зс. еуо1и1:!ош'51:1зсћеп) Еећге 1га1 1759 Сазраг Рг1ес1гкћ №оШ тк зејпег „Тћеогја §епегаНош5" еп!§е§еп; ег зисМе ап с1ег Напс! с1ег ВеоћасМип^ хи ћешејзеп, с1аз5 (Јаз Еј с1ез Нићпсћепз апЈапоНсћ оћпе јес!е Ог§_ап!5а1:Јоп зе1, ипс! с!аз5 јп јћш ег§1 а11таћН§ сНе еЈП2е1пеп Ог§апе аи11ге1еп. 1т Етћгуо 5о11 еЈпе К Т еић11с1ип§ а11ег ТћеПе, ејпе Ер^епезГз, 51а1Шпс1еп. В1е5ег ег$1е А п§гј!1 §е§еп сИе 5сћи1е сЗег Еуо1иНоп уегће! ^апгПсћ гегиНаНоб, гита1 с!а А. уоп На11ег, сЗег ћегпћт1е51е Рћу^Јо1о§е с!ез уоп^еп Јаћгћипс1ег1:5, сЈигсћ бетеп §го5зеп ЕЈп11и55 сНе 1ећге уоп с!ег Ер1§епе515 ип1егс1гиск1е. \УоШ 5е1ћ51 уегтосћ!е пјсћ!, 5Јсћ етеп \уЈ55еп5сћаМЈ5сћеп ШЈгкип§5кгеЈ5 т Оеи15сћ1апс1 ги егпп§еп ипс! ти551е пасћ Кибз1апс1 аи5шапЈегп. Егз! пасћ бејпет Тос1е Гапс1еп бете бсћгШеп аигсћ Океп ипс! Меске1 сПе §ећићгепс1е Апегкеппип^". Ево како је то удесиоЂ. (стр. 26/7): „Оуи је 1еопји 5а5УЈт ипЈбНо 1759 Казраг Рг1ес1п"сћ ДА/оШбУОЈЈт гас1от „Тћеоп'а §епегаНош'5". Робта1гапјет је рокибао с1а и1\тсП, с1а је јаје и росе!ки ћег јкакуе ог^атгасјје 1 с1а ти зе роз1ирпо ројесНп! ог§аш гагујјаји, 1ако, с!а 5е и етћпопи 5уЈ с!е1оу| 1ек јтаји с!а !огтЈгаји — ерј^епег15. Ма с1а је \ зат НаПег ('уеНкЈ Н2Јо1о§ 1о§а с!оћа) оуи 1еогЈји габНсауао, пјје то§1а ићуаНН когепа ос1таћ ј пјеп аи1ог тогао је роћеа 12 Иетаске и КизЈји, §с1е је с1а1је с1о зтг11 гасНо. Тек ро пје^оуој бгпгН ибребе Океп ј Меске1 <3а и!угс1е 1" га(1оћЈји 1ако, гес! ^гаЗапбко ргауо ШоШоуој 1еопјј". Поред мањих нетачности, испада овде улога Халерова противна оној која је доиста у историји била и како ју је Хертвиг исправно приказао. На стр. 43 читамо: „Оајепјет сЈотасШ гЈУоНпја 5агпа1о 5е га: 1. уапаћШМ, ро1отсЈ јес!по§ госН1:е1Ј5ко§ рага то§и поуе кагак1еге га2уШ, 1е 5е 1ако гагПкоуаН ос! госН1е1ја; 2. паб1е(3е б1есепјћ кагак1ега; јазпа је 1епс1епс1Ја <3а 5е оуако сЗоћјуепЈ кагак1егј па51е<3ет ргепозе па ро1отке; 3. уе§1аско оЗаћнапје; га §ајепје гоо1ећп1саг осЈаћпа 5ато 2 §ос1пе гЈуоНпје \ бргесауа <3а 5е ос!аћгапе икг§1аји 5 оз1аП'т, сЗа пе ћј 12§ићПе поуе кагак1еге". Оригинал (Хертвиг, 5. изд., стр. 36) гласи: „Веј <3ег 2исћ1ип§, с1егеп ип§ећеиге ХУјгкзаткеИ једет Веоћасћ1ег ипбегег Наиз1ћпе к1аг ги 1а§е Пе§1, коттеп 1п Ве1гасћ1: 1) сПе УападШШ; сПе №сћкоттепасћа!! ете5 ЕИегпраагез ћа! сПе РаћЈ§кеП, пеие Сћагак1еге ги еп1^ЈскеШ ипс! 5Јсћ <3а<3игсћ уоп Аиббећеп <3ег ЕНегп ги епНегпеп; 2) сПе

!) У најновијим издањима Хертвигова уџбеника ово је место нешто промењено. Цитирао сам по старом издању, јер се Ђ. очевидно држао старога текста.