Prosvetni glasnik

568

Просветни Гласник

ЕгШсћкеИ пеи аи1Чге(;епс1ег СИагакгеге; ез ђез1:ећ1 сИе Тепс1еп2, сЈазз с!!е ТосћЈсг^епегаНоп, сИе пеи еиз1:апс1епеп Сћагак(:еге аи! с11е Епке1§епега1:шп ићег4га§1; 3) с1Је ШпзШсће 2.исћШаћ1; с1ег Мепзсћ зисћ!: зјсћ гиг 2псћ{ип§ §ееј§пе1е 1пс1шс1иеп аиз ипс1 уегћјп^ег! аи! сНезе Шејзе, сЈазз ејп с1игсћ Уапа*№п епШапсЈеп ег пеиег Сћагак1ег с1игсћ Кгеигип§ пиЧ Тћ1егеп уоп еп{§е§еп§е5еШег Уап'аИопб1еп(1еп2 шјес1ег уег5сћ\у1пс1е{". Дакле се „сПе ЕгШсћкеИ пеи аипге{епс1ег Сћагак1:еге" преводи са „наслеђе стечених карактера". За неупућенога у ствар неће се ова нетачност чинити крупна, али у ствари је она врло крупна грешка, јер се под стеченим („еп^огћеп") у науци о трансформацији мисли сасвим нешто друго. У глави Овпочт одИс1 гшоИпја (стр. 206), која је сва пренесена из Хертвигова уџбеннка, док слике потичу из С1аиз-ова, преводи Ђ. у уводном параграфу „ 5утте(г1еедепе" са „ површина силгетрије" , наместо „равнина симетрије", а говорећи о асиметрички грађеним животињама преводи реченицу: „Ве1 јћпеп 151: кет 1П ћебНтт^еп Вегјећип^еп гиг Ог§апЈ5а1:Јоп 51ећепс1ег с1ег МШе1рипк1 ^е^ећеп", овако: „Оуакуе 5и хЈуоИпје ћег пагосП:о§ сеп1:га1по§ (1е1а и осЈгеДетт ос1поб1та 5 ог§ашгасјјот". Ја бих волео видети човека — нарочито почетника — који ће то моћи разумети. Мало даље стоји: „... зуака ап1:Јтега 1та ог§апе, којј 5и §гир15ап1 и 5рогес1шје апПтеге", дочим оригинал гласи: „...јес1е5 АпПтег ћебЈШ Ог§апе №е1сће 1п 5етет КећепапПтег ећеп!а11б уогкоттеп". Још ћу дати неколико кратких примера, који показују како Ђ. често онако од ока преводи, односно преноси из својих извора:„Та{ј^кеЉ-ипс! Кићереп'ос1е" (Воаб, стр. 136) преводи (стр. 216) са „стање радљивости" и „стање мира" ; мало даље стоји у истом извору: „Веј а11егпс1еп Т1егеп кбппеп Ое§епега1:1оп5ег5сћетип§еп аи11ге1еп", а у Ђ-а: „РгЈгосЈпа је 5тг(: гегића! ројауе сЈе§епегасЈје". Док Хертвиг исправно наводи за Аристотелова дела: „Ое рагИћиб" ипс! „Ое ^епегаПопе", Ђ. то произвољно мења у „Ое рагИћиб е! с1е ^епегаПопе", као да је то једно дело. На стр. 31 вели Ђ., црпећи опет из Хертвига, да се Јоћп Кау „ргУ1" занимао питањем о појму врсте, док оригинал вели опрезније „ешег с1ег ег51еп". О значају ЕЈппе-ове појаве исказује Хертвиг (стр. 8., 5 изд.): „БЈе ипгшеНеЊаП: по1ћшеп(П§ §е\Уогс1епе 1о§15сће ОигсћћЈИип§ с1ег 5у51:ета1:1'к тасМе (Пе5е ги етег §1апгепс1еп Егбсћетип^..." Ђ. (стр. 21) пак вели: „№оћЈспо ро1гећпа 1о§Јспа 5151:ета1:Јка ЕЈпеоуа осепјепа је као бјајпа с1ок1п'па..." Ако се оригинал опрезно изражава са „ез 5о11еп..Ђ. то преводи у позитивном облику (стр. 39, друга алинеја); „хт ШезепШсћеп" са „1аспо" (стр. 20); „сИе тејз1еп" са „зуа" (стр. 91), итд., итд. О томе како је извор деловао и на сам стил, износим само један карактеристичан пример: на стр. 23 читамо: „Мајуеса га51и§а оујћ 1 с1ги§јћ пекјћ пјјћоујћ баугетепјка јез1:е и 1оте, §1о 5и 5е о^гезП ргабјпе