Prosvetni glasnik

Оцене и Прикази

569

кпјјгшћ паисгпка 1 ис1агЈН ргаусеш с1а зато опо рп'те, га §1о зе 5УОЈ1'т у1абШЈт орагапјјта иуеге" ; Хертвиг (стр. 10, изд. б) гласи: „Оаз §го,<>5е УегсИепб! сЈег §епапп{еп Маппег ђеб!:ећ1: уогпећтНсћ с1агјп, сЈабб зје §гипЈПсћ тН: с1ет 51аић Јег Висћег§е1ећг5аткеЈ1 аи!гаит1еп ипс1, Јпс1ет 5Је 51 сћ пиг аи? јћге еј^епе Аи^еп ипс1 Јћг еј^епеб 1Јг1:ћеЈ1 уегНезбеп.. Пажљиви читалац овог приказа биће опазио да се, цитирајући главни извор Ђорђевићев, а то је Хертвигов уџбеник зоологије, служим једним од најстарих издања (из 1900 год., јер старије немам при руци). То сам чинио зато што има знакова по којима се може закључити да је као основица ове књиге доиста служило једно од најстарих издања (јамачно из времена код је Ђ. почео предавати зоологију на Великој Школи). Ово је важно да се константује, да би се могло домишљати на који је начин ова књига постала. Ради штедње простора ограничићу се само на мало примера. На стр. 44 илуструје Ђ., опет по Хертвигу, борбу за живот у природи примером потискивања европскога пацова староседеоца (Миз гаШз) од азијатскога (Мив (Геситапив), и вели да је то било „и рго§1от уеки", а фактично је то било у XVIII веку, као што то у новијим издањима Хертвигова уџбеника изричито стоји, дочим су прва издања (1—5) обелодањена још деведесетих година Прошлога века. Други је познати пример кунића са острва Порто-Санто. Ђ. на стр. 69 износи тај пример за потврду миграционе теорије, и то по старијем издању Хертвигова уџбеника, те изричито вели да се ти кунићи „5 еугорбкјт 5гос1шсЈта пе то§и ујбе с1а икг5*аји" (то стоји и у другим иовијим уџбеницима) и да чине нову врсту. Међутим, сам Хертвиг у новијим издањима наводи да је тај случај „тећг а1б гмеИеШа^емопЈеп". Из трећег се случаја може разабрати још и то како је Ђ. свој текст, писан првотно по староме издању Хергвигова уџбеника, донекле дотеривао према неким новијим издањима. Реч је о глави „Ргосез ор1оДепја" (стр. 180—191), која је, као и читава партија ОрМа Шог^ја га2У1са („А11§етеше Еп1:\ујск1ип§52е5сћ1'сћ1:е" у Хертвигу), заједно с насловима глава и распоредом (само овде-онде нешто скраћено) махом дословни превод из Хертвигова уџбеника (с неколиким умецима). Упоређивање с најстаријим издањима показују да је Ђ. свој текст дотеривао и попуњавао паралелно с променама новијих издања, али не најновијих, и зато нема у његовој књизи многих ствари (нпр. сполно везано наслеђе и у опште скопчавање особина, „сго55т§ оуег", епистаза, полимерија, итд.), које Хертвиг у најновије време уноси; а има објашњења и тррђења по старијим издањима, ма да их је Хертвиг кориговао (нпр. о довољности самих очевих хромозама за даље развиће, о нестапању материала јајног и сперматичног једра, о вредности Мепс1е1-ових правила за бастарде, итд.). Илустративан је у том смислу и један одломак — већином дословно из Хервига преузетог — увода који се тиче карактеристике физиологије као гране зоологије. Ма колико да