Prosvetni glasnik

Белешке о нашем програму и уџбеницима историје за гимназијску наставу 607

БЕЛЕШКЕ О НАШЕМ ПРОГРАМУ И УЏБЕНИЦИМА ИСТОРИЈЕ ЗА ГИМНАЗИЈСКУ НАСТАВУ У чланку који сам под насловом 0 неким потребама историјске наставе у нашим гимназијама написао, и који је нашао гостољубиви пријем у једном од бројева Просветног Гласника (новембар 1923 г.), изнео сам нека опажања и с1ез1с1егаШ односно стања и побољшања историјске наставе у нашим гимназијама. Ове скромне и кратке белешке посвећујем питањима наставног плана и програма ове наставе, и историјским уџбешцима у опште у вези са овим питањима. I У нижој гимназији историја се предаје у III р. са четири и у IV са три часа недељно, и то у III р. историја Срба, Хрвата и Словенаца приближно до друге половине XIV в.; у IV пак национална историја се завршава. Уз ово, програм који вреди за Србију, Црну Гору и Војводину, додаје да треба уз националну историју да се предаје кратак преглед главних догађаја средњевековне и нове историје европских народа, нарочито оних који су најближи (ваљда према геограФском положају: јер се каже, чак, „суседни". Али могућно би било тумачити и друкчије, и под најближим народима разумевати још и етнографски најближе, т. ј. Словене у опште). Међутим, у Хрватској и Славонији наставни план и програм траже учење у нижој гимназији опште повести у главним потезима као самосталног предмета, дакле тамо се овај предмет предаје циклички, и то у два завршена циклуса. Уџбеници наши, и они који се највише употребљавају, као што су уџбеници Г. Миленка М. Вукићевића и проф. Д-ра Ст. Станојевића, па и други мање познати и раширени, поготову и не говоре о догађајима ван оквира чисто домаће националне историје. Нешто се спомињу византијски владари, узгред се говори о крсташким ратовима, па и у даљем току излагања јавља се понекад који факат или цртица из опште историје, али чисто случајно и спорадички. Наставник је, дакле, упућен у раду у нижој гимназији који се односи на саопштење деци неких знања из опште историје, искључиво на себе, те према томе, ако се хоће да програм буде пређен, треба да се деци нешто прича сасвим ван уџбеника, па да се после прибележи у главним потезима оно што је било испричано и протумачено. Многа деца завршавају своје школовање малом матуром, или га продужују у таквим стручним школама где се историја више не предаје. Зато сам мишљења да би, због несумњиво знатне вредности историјске наставе за развијање детета и младића и за грађанско васпитање и омладине и одраслих, требало општој историји поклонити и у нижој