Prosvetni glasnik

608

Просветни Гласник

гимназији извесну пажњу, која се њој у већини случајева не поклања и због програма, и због уџбеника. Ако можда и није могућно свуда увести општу историју као самосталан наставни предмет (ваљало би ипак проучити са свију тачака гледишта ову евентуелност), чини ми се свакако да би требало унети у постојеће програме и уџбенике коректуре, које би се могле свести у најмању руку на то да се у програм и наставу III разреда уведу и најглавнија факта из Историје Старог Века, поред средњевековне и као увод у националну историју, везан са излагањем њених почетака на Балканском Полуострву, где су досељеници Пра-Срби и Пра-Хрвати дошли у непосредни додир и под стваран и моћан утицај Византије — ове оригиналне, комплексне и синкретичне наследнице старог Ориента, Грчке и Рима, - па су нашли веома живе и значајне трагове римског господства и римске културе. У даљем излагању служиће, као тема за нарочите веома инструктивне лекције, такве појаве као што су сеоба народа и формирање варварских краљевина, монархија Карла Великог и њена наследница Света Римска Царевина, феудалне државе и друштво (обилне аналогије са Неманићском Србијом, да не говоримо о Хрватској, која је све до г. 1848 остала права феудална држава!), борба Империје и Папства, средњовековни градови и левантинска трговина (везе и борба са Млецима, уређење далматинских градова!), крсташки ратови, најзад судбина осталих словенских народа... Све се то може лено уметнути у четири часа додељена нашем предмету у III разреду. Мало теже би ишло у IV разреду, у којем ми располажемо свега са три часа; национална историја пак, нарочито у новије време, доста је сложена и има обилату садржину. У исто време, међутим, и појаве светске историје постају све сложеније и теже за разумевање, а нарочито за скраћено, сумарно излагање. Можда би требало додати још један час нашем предмету, јер свакако требало би дати деци појам о развитку међународних односа у Европи, који су толико снажно утицали на судбину „Источног питања" и, према томе, на судбину Јужних Словена. Даље, такви факти као ренесанса (утицај у Дубровнику!) и реформација (значај њен за Хрвате и Словенце!), постанак и политике велике руске царевине, идеје, реформе и дух XVIII в. (утицај на војвођанске Србе, реформе у Хрватској, Јозефинизам!), Француска Револуција, Наполеонови ратови, словенски препород прве половине XIX в. (Вук, Илири, год. 1848!), најзад у опште главне црте политичке и социалне историје XIX века — све то, разуме се, имало би да буде у простијем облику и скраћено, али у исто време тако да се добије нека целина и нека фактичка слика, са одређеним контурама, нипошто не магловита. Ја овде само укратко скицирам оно што би се, по моме скромноме мишљењу, требало, и могло учинити за побољшање историјске наставе