Prosvetni glasnik

628

Просветни Гласник

Овај ће се нови појам освијетлити са одређеним лицима или предметима; нпр. говори се о учитељу, кога сви познају: таИге Ргапдоњ ез( а Г6со1е, сћег 1и1, сћег топ ат1 итд. Зато је ову наставу најбоље почети са насловима: 1е §епега1 Вагате, 1е ргоГеззеиг X, 1е реге ВазИе, итд., гдје се никако не може казати ип. Кад се на вишем степену буде попуњавало знање о члану, онда се може ономе знању што је стечено на нижем степену о томе како је ип, ипе дошло до значења неодређености, казати да је 1е, 1а заправо демонстративна замјеница, која гласи у пунијем (наглашеном) облику сеШ, се11е, и то онда кад ученик потпуно уђе у бит наглашених и ненаглашених замјеничних облика. Према томе ће сада ученик сазнати да 1е, 1а значи заправо „овај". То ће се ново знање утврдити фразама у којима је још и данас ово значење очигледно: а Гт$1апГ, „у овај час, одмах". II з'а§1ззаи де д1еп аи(ге сћозе еп Гезресе, „Радило се о сасвијем другој ствари код ове прилике". Ое 1а зог(е, „на овчј начин". (^ие1диез аппз оп( е(е шКез роиг 1а агсопз(апсе, „Неколико пријатеља били су позвати за ту прилику", итд. Овдје свуда 1е, 1а значи исто што и се, се((е. Кад смо привикнули ученика на дистинкцију значења изражену са 1е, 1а — ип ипе на основу разговора о познатим стварима, гдје је та дистинкција очигледна, прелазимо на апстрактније случајеве. Узмимо да према лектири имадемо да објаснимо употребу одређенога члана у реченицама као што су: Је зепз Гос1еиг Ле по(ге 1>1е. 1ез$ерз еи( 1а §гапс(е Шее с1е сгеизег ип сапа1 а (гаџегз 1е заШ. Зашто су именице оЛеиг и Шее изражене одређеним чланом, и ако не треба да су нам познате? Очито зато што су изближе одређене оним комплементима што слиједе послије њих. Ово знање постаје још јасније у случајевима као што су: Р1егге, Раг1з, СогпеШе без члана, али кад будну овакове ријечи одређене још адјективима, онда добијају и оне одређени члан као и остале именице: 1е реШ Р1егге, 1е деаи Раг'15, 1е §гапб, СогпеШе. Члан уз презимена може да освијетли и ова реченица што је читам н. пр. код РеШ <Је Ји!1е\'Л1е-а (Шз(. с1е 1а 1ап§ие е( Ле 1а Ш(ега(иге Ггапдагзе, 1. V. р. 192): II п'64аЈ4 раз ро551ћ1е ^и'еп 1674 1е ВоИеаи ^ие поиз ауопз еббауе с!е !аЈге соппаЉе репза! аи^гетеп*, гдје је ВоПеаи добио одређени члан ради тога што је та ријеч одређена релативном реченицом. Кад су се ученици упутили овако у бит члана, који је по постању показна замјеница, може се поћи још даље у анализи његова значења, па се може казати да он за право показује на нешто што је одређено, познато из становите групе предмета или мисли названих једнаким називом. Сад је вријеме да разјаснимо ученицима разлику између ћотте и Гћотте, Први облик означује сваког човјека у опће или апстрактни