Prosvetni glasnik

660

Просветни Гласник

Био би дакле неправедан и несит, ако би, не жртвујући цену пошто се ова (добра) продају, хтео та (добра) бадава да примиш. — Пошто се продаје салата ? Обол у овом случају. Ако, дакле, неко, пруживши обол, узме салату, ти пак не пруживши не узмеш, немаш ти ништа мање од онога који је узео. Јер онај има салату, а ти твој обол који ниси издао. Исти је однос и код других ствари. Ти ниси позват на гозбу нечију ? јер ниси издао сазивачу ништа пошто се гозба продаје. Онај продаје за хвалу, продаје за услуге. Плати њезину цену, ако ти је корисно, пошто се продаје. Ако пак хоћеш оно да не платиш, а ово да узмеш, онда си ти несита луда. — Немаш ничега у место гозбе? Ипак, имаш то, да ниси хвалио онога који ти није у вољи, и да се ниси држао онога који ти је на путу. с. 26. Воља природе (разума) може се докучити из несумњивих ствари. Кад (на пр.) туђе дете разбије чашу, одмах је при руци изрека: „То се догађа". Запамти, дакле, да, и кад твоју разбије, ваља ти бити исти онај као кад је туђу разбило. То примењуј и на веће ствари. Туђе дете или жена умре. Нема никог који тада не каже: то је судба људи. Али када ко од његових умре, одмах (јадикује): „Јао, несрећник ја". Ваља нам се дакле сетити шта смо искусили чувши то код других. с. 27. Као што се циљ поставља не да се промаши, исто тако је и несрећа у свету (не да се избегне). 1 ) с. 28. Ако би твоје тело ко поверио непријатељском сусретнику, згражао би се тада. Како пак ти твој темпераменат повераваш случајном сусретнику, да га овај узнемири и потресе чим се с тобом свађа. Није ли те срамота због тога ? с. 29. Код свакога посла пази шта му све претходи и шта га све прати, и тада га тек почињи. Иначе ћеш у почетку вољно почети, будући да ниси оно што следи размислио; доцније пак, кад се јасно укажу какве незгоде, срамно ћеш одступити. Ти хоћеш (на пр.) на Олимпијадама да победиш, и ја: та то је, забога, славно. Него размисли о условима и последицама, и тако приони послу. Ваља ти уредно живети, строго по правилу хранити се, уздржавати се од слаткиша, вежбати се по заповести у одређеном времену, на врућини, на хлад-

*) Огромна већина људи живи у сталном неком страху од несреће и неуспеха, и ако „Зла под небом што су сваколика, човјеку су прћија на земљу." Болови и патње истина поражавају човека, али га они уједно и дижу у моралне висине. Шта је човек који није патио ? Паметан може бити, али није мудар, он може бити коме наклоњен, али није добар, он може бити поштен, али није истинит. Таштину људске душе, формализам, коме она тако често нагиње, само несрећа и патња може искоренити. Истину вели песник, а само потврђује ону горњу Епиктетову мисао, кадавели: Шег гпе зејп Вго* пи* Тгапеп азз, Шег ше Ше кшптегуоНеп ШсМе Аи! зетет ВеИе шешепс! зазз, Оег кепп1: еисћ шсМ, Јћг ћттНзсћеп Масћ!:е.