Prosvetni glasnik

Етички принципи филозофа Епиктета

661

ноћи, ничег хладног не пити, нити вина по вољи; једноставно мораш се предати учитељу као лекару. Даље, мораш на рвалиште одлазити, могуће да руку ишчашиш, глежањ уганеш, многу прашину прогуташ, будеш ваљда бичеван, и после свега тога побеђен. Све то промисли, и ако и тада још желиш, буди борац. Ако не, поступаћеш као деца која се час играју бораца, час гладиатора, трубача или позоришта. Тако и ти. Сад си атлета, појединачни борац, после говорник, после филозоф; целом душом пак ништа. Него као мајмун, све призоре које год видиш, имитујеш, и једно за другим ти се допадају. Ти ниси почео са уверењем да не обилазиш, него непромишљено и хладном вољом. Тако неки, видевши филозофа или чувши где веле „како Еуфрат уме да говори. (Нико не уме тако говорити као он)", желе и они да уче филозофију. Човече, промисли прво какво је дело, и тада испитај природу самога себе, да ли можеш дело поднети. Хоћеш ли да си борац у пентатлону Р 1 ) Погледај сам своје руке, бедра и појас. Сваки је за друго створен. Или ти изгледа да ово чинећи можеш исто тако јести, исто тако пити, исто тако желети и исто тако бити незадовољан ? Ваља ти много више бдити, радити, од пријатеља удаљавати се, од млађих презиран бити, од сусретача исмејан, у свему бити повучен у почастима, звању, у суау и свима пословима. То промисли, ако желиш та добра заменити са неосетљивошћу, слободом и душевним миром; ако не, немој наваљивати, да не би био као деца час филозоф, час царинар, после беседник, после царски прокуратор. Те се ствари не слажу. Јединствен ваља да је човек, или добар или рђав. Треба или најбољи део самога себе усавршити, или спољашњу страну; или уметнички израдити унутрашњу или спољашњу, бити или филозоф или обичан човек. с. 30. Дужности се равнају према нашим појединим околностима. Оца треба слушати, брижно пазити, у свему му попустити, подносити га кад грди, туче. Рећи ћеш: „Али је отац рђав човек." Је ли те природа доброме оцу присвојила? Не, него оцу. (Велиш): „Брат је неправедан." Та посматрај твој однос према њему, не гледај шта он ради, него каквим поступком ти радиш разумно. Теби нико не може нашкодити ако ти нећеш. Онда ћеш бити увређен ако сматраш себе увређеним. Исто ћеш тако наћи дужност према твоме комшији, према твоме суграђанину, према твојим вођима, ако се навикнеш промишљати о свом држању. 2 ) с. 31. Знај, што се тиче дужности према боговима, да је најбитније имати правилне појмове о њима, на име: да они постоје, да они

!) Пентатлон (лгеуга-а-Хо? 4 , пет игара : мачевање, трчање, скакање, бацање и рвање. 2 ) Овде је у ствари стоички изражена хришћанска мисао о праштању увреда и о трпељивом снашању њиховом.