Prosvetni glasnik

664

Просветни Гласник

победи који побеђују: тако нећеш (ни у позоришту) имати никаквих препрека (т.ј. твојим филозофским назорима). Сасвим се уздржавај да коме довикујеш, да се коме смејеш (пљескаш), или да се заносиш, а по одласку не говори много о ономе што се збило, у колико не доприноси твојој поправци. Иначе би изгледало да си се дивио представи. — На предавања многих људи Ј ) не иди лакомислено и лаковерно. Али ако одеш, чувај озбиљност и достојанство, и уједно (да никоме) не досађујеш. — Ако хоћеш с киме да се упустиш у разговор, нарочито са онима који изгледају у високом достојанству, представи себи како би се у том (случају) владао Сократ или Зоно, 2 ) те нећеш бити у недоумици како да се владаш у наступелој прилици. — Када се појавиш пред каквом одличном личношћу, претпостави да је не нађеш код куће, да ти одрекну приступ, да ти под носом затворе врата, да не обрате пажњу на тебе. Ако поред свега тога сматраш за дужност да јој одеш, отишав сноси све последице и немој никад рећи: „Не беше вредно отићи". Тако би говорио и необразован, који на спољашности јако пази. — Чувај се да у друштву често и опширно не говориш о својим делима и опасностима, јер ако је теби пријатно сећати се својих опасности, није другима пријатно слушати то што се теби десило. — Исто тако, далеко нека је (од тебе) да изазиваш смеј, јер је то шкакљива навика што води простоти, и уједно умањује поштовање у твојих ближњих. Опасно је упуштати се и у непристојне разговоре. Када се дакле у своме присуству тако што деси, у колико је згодна прилика и укори онога ко је томе узрок; ако пак не, покажи ћутањем, стидом, љутитом озбиљношћу, твоје неодобравање таквих разговора. с. 34. Када обузме какво чулно уживање твоју уобразиљу, као и при осталим (чулним уображењима), чувај се да не постанеш пленом њиховим, него нека ствар мало причека, и узми себи мало времена на размишљање. Тада промотри оба времена, оно у ком ћеш ти насладу уживати и оно у ком ћеш се због уживања кајати и самом себи приговарати, и овим (околностима) стави на супрот (представу) како ћеш се радовати и сам себи одобравати ако се уздржиш. Ако ти се ипак чини дозвољеним да се у ствар упустиш, чувај се да те сласт и чар

Софиста и ретора. 2 ) Зенонова уздржљивост, умереност и једноставност ушла је за Епиктетова доба у пословицу. Зенон је живео од 340—260 пре Христа. Отац му, Феничанин, беше трговац на острву Кипру, те се и он у први мах одао трговини. Тек доцније, око 280 године, одао се потпуно филозофији у Атини и беше оснивач стоицизма. Уживао је велики углед код тадашњег македонског краља Антигона, о којем је између осталога забележено да никад није у животу дошао у неприлику, сем једнога случаја када је са Зеноном говорио. Атињанч су због овог његовог односа према краљу имали много користи, те су му из захвалности после смрти подигли и споменик са натписом: „Живот му беше потпуно сагласан његовој науци".