Prosvetni glasnik
98
Просветни Гласник
доносимо закључке о тој њеној странн. Али док је овај начин посматрања у стању да нам открије међусобну зависност или независност нојединих способности, он није у стању да нам открије и саму психолошку суштину тих способности. Нас занима исто толико, ако не и више, питање у чему се састоје те међусобно зависне односно независне споеобности. Зато бисмо тај први начин испитивања морали допунити квалитативном анализом. И док нам квантитативна анализа открива фушционалну страну појединих способности (њихову зависност одн. независност и степен зависности одн. независности); квалитативна анализа интелигентних радња претежно би нас водила описивању процеса (и тиме би више ириказала њихову феноменолошку страну) којима се те радње одликују од неинтелигентних. 1 Први посао спада у квантитативно-фукционалну област испитивања индивидуалне психологије; други више у квалитативно-дескриптивну област. Природа самог посла нагони нас да у првој области применимо више техничко-математичку методу; у другој више квалнтативно-дескриптивнуЈДок бисмо код прве методе морали имати што већи број случајева, ако хопемо да дођемо ма до каквих веродостојних резултата; код друге методе и мањи број анализованих конкретних примера био би довољан па да наслутимо суштину процеса у интелигентним радњама. Овде се морамо послужити и самопосматрањем процеса пре но што пређемо на њихово описивање. Тако би се ова метода могла назвати и интроспективно-дескриптивном. Али самопосматрање можемо применити успешно само код одраслих, и то одраслих који су извежбани у самопосматрању. Овим се већ намеће једно ограничење методе: код неодраслих морамо употребити више квантитативну методу. Код одраслих, даље, може се употребити и један и други поступак, код неодраслих претежно други са сигурним успехом. У пракси изведено ово би значило: дОк је довољно имати неколико одраслих, извежбаних у самопосматрању, на којима би се вршило испитивање; морали бисмо испитивати стотине и хиљаде деце за исту сврху. Једино што би се код одраслих мали број лица за испитивање морао надокнадити великим бројем поновљених експеримената ради избегавања случајних и других погрешака. Овако стоји ствар начелно и апстрактно. Међутим у ствари немогућа је једна метода без друге, оне се узајамно допуњују. Врло често смо у стању да анализом једне радње на малом броју случајева, или чак и на једном случају, констатујемо њену особеност; онда тек, на основу тог наласка, удешавамо експерименте на једној широј основи, и потврђујемо објективно, путем квантитативних чињеница, оно што смо нашли квалитативном анализом. Без таквог једног проверавања резултати, добијени на малом броју случајева, не би имали велике научне вредности. Али овде морамо проширити појам квалитативне методе. Само у строгом смислу квалитативној анализи служи једино самопосматрање. Јер ипте-
1 Квалитативна анализа у многоме открива и њихову функционалну страну^