Prosvetni glasnik

Квалитативна анализа појма интелигенције

лигентне радње се не састоје увек искључиво из мислених процеса. Реч радња указује већ и на нешто споља. У највећем броју случајева, а код испитивања помоћу тестова увек (као и код свих психолошких експеримената), мислима се даје известан израз: било писменим или усменим говором било каквим другим покретима извршења. Посматрањем ових покрета можемо чак и код животиња правити разлику између интелигентшту и неинтелигентних радња (нод претпоставком да има и код њих интелигенције). Тако исто код највећег броја људских интелигентних радња може се и без самопосматрања докучити оно што их одликује од неинтелигентних. А кад говоримо о интелигентном одн. неинтелигентним поступнима код животиња, не морамо се ни обазирати на то какво ћемо психолошко становиште заузети у односу на оно што се дешава у свести животиња, за време док се оне интелигентпо одн. неинтелигентно понашају (мада би нас ово могло занимати). Не морамо чак ни претпоставити свест код животиња у оном смислу у коме је претпостављамо као човека, у елучају да и код њих нађемо интелигентне поред неинтелигентних радња. Њихове радње бисмо сматрали онда као успехе и неуспехе а интелигенцију као способност за извесне врсте успеха. Пре но што пређемо на саму анализу интелигентних радња, могли бисмо у најкраћим потезима прегледати најпознатије одредбе интелигенције. По 111тг[1н у „Интелигенција је општа способност појединца да своје мшиљење свесно употреби за нове захтеве; она је општа духовна способност прилагођавања новим задацима и условима живота. 1 Тиме што је ова способност општа Штерн је разликује од талента који се, као специална способност, односи на извесне одређене области (на пример уметност, математику и др.). Ова одредба са своје формалне стране подсећа нас на Спирманову теорију два фактора, у колико се и овде признају и општа и специалне способности. 2 Тиме што се истиче прилагођавање повим задацима, интелигенција се одваја од намћења. Ознака прилагођавања истиче зависност интелигенције од спољних момената, и у толико се поставља разлика између ње и гениалности (гениалност не зависи од спољних момената). По Мојману „у обичном говору се означава са појмом интелигенције један виши целокупан ниво интелектуалног живота, или један квалитативно виши тип обдарености". 3 Штерн с правом критикује то гледиште, јер оно одваја интелигенцију од обичне средње обдарености. На сунрот томе он тврди да „све ове разлике, малоумност као и висока

1 51:егп, Ш., 01е 1п{еШ2еп2 Јег КтсЈег и. Ји§епсШсћеп, 1.е1р21'§ 1920. стр. 2 и 3. 2 Види о Спирмановој теорији „два фактора" у „Квантитативна Анализа Појма Интелигенције". Просветни Гласник, св. 7, 1927. 3 Наведено из Штерновог поменутог дела, стр. 7. е*