Prosvetni glasnik

32

и не говоримо о оном њеном неисцрнном извору богаства. По статистичким подацима, на пример, просечна жетва пшенице наших доста одморних •земаља, износи само 8 товара од хектара, док међутим, стране земље и .после хиљадугодишње културе, по речима уваженог госиодина Лозанића „жању са сваког хектара својих изнурених земаља просечно по 30 товара Једре пшенице". (Споменица о отварању Университета. 1906. г. стр. 24) -Уместо 30 товара ми добијамо, дакле још увек само 8! Колико смо многс Јптетовали због незнања и како је велика разлика постигнута кад произвођач свесно обрађује своју земљу. За тај успех има да захвали страна -земљорадња својим највишим пољопривредним школама, које су, са•знавши тајну снажења земље, показале како се и најизнуренија аемља .може да оснажи за најбогатију жетву. Сличне услуге указују највише пољопривредне школе и свима осталим гранама пољске иривреде. Шта значи уопште теориски рад за живот и какву огромну корист он доприноси довољно је навести само један пример. Ауер је пронашао систем •својих гасних сијалица у Либеновој лабораторији, а колика је привредна вредност тог проналаска показује та појава, што саме аустриске фабрике за производњу ауерових сијалица плаћају за годину дана више порезе ,.него што су хемиске лабораториЈе свих аустриских Универзитета државу •стале од кад постоје. Уопште незаинтересовани научни рад на идејама и нроналасцима преобраћа се увек у највеће социалне вредности. По речима лок. Цвијића, „никакве људске творевине нису толико од социалне вредности као наука, уметност и музика. Јер у њима све што уради појединац, Ш којој држави и народности припадао, ностаје општа својнна, којом се ■свак може користити; што се увек потпуно не користи, то није кривица гпауке и уметности, већ данашњег економског склопа. Ниједно се друго ■занимање не слаже толико са духом новога друштвеног развитка као науке и уметности, и оне ће највише везивати људе у једну целину. Али је и у њих .потребно све више уиосити извесне реформе, које ће их учинити жорисним и приступачнијим народним масама". 1 ) Једном речи, свакоме. који отвореним очима иосматра око себе намеће се убеђење да је научно знање сила, да наука ствара богаство. А од тога није далеко жеља код •евих народа и држава да се наука и знање што више множе и развијају, .како би се дошло до што веће снаге и. богаства. Као најлепши плод узвишених тежњи појединих народа за што •обилатијим и темељнијим знањем, за што већом просвећеношћу а под утицајем хришћанског духовног живота јавиле су се у другој половини средњега века нарочите велике школе, назване Университети. Окоро у једно исто доба 1100 године појавиле су се на хоризонту просвете две велике стручне школе, факултети у данашњем смисду: у Болоњи правнички, а у Паризу богословски. Педесет година после ових факултета (1150) скупивши око себе у Салерну велики круг слушадаца Ј ) „Утицаји и личности". Говори и чланци III Београд 1923, стр. 9).