Prosvetni glasnik

53

Константин из Картагене ударио Је тиме темељ медицинском факултету, •који је постао матицом свих медицинских факултета на европском континенту. То су биле три велике. стручне школе, факултети, из којих се крајем XII и у првој половини XIII века, а по угледу на њих, у току XIII и XIV века по свима слободним хришћанским државама европским •основаше и развише сви остали чувени Университети. „Они почивај.у на •свима факторима средњевековног живота: стоје у вези са црквом, јер сматрају папу као највишег господара школа, својом поглавицом, те у својим -богословским факултетима оснивају средишта за неговање црквене науке; •они престављају према витештву племство научничко, јер њихови промо•гисани студенти стичу право да се изједначе са племићима и постану нобилес; по свом задружном уређењу изједначују се они са еснафима трађанског сталежа и у својим степенима: сколарима, бакаларима и магпстрима, подражавају степене шегрта, калфи и мајстора; они иостају за "оснажену дрл-гавну власт ослонцем, а уједно и чврстом полугом, помоћу које ће ова доцније завладати целом наставом; они стоје упркос својој привидној научној ексклузивности у блиској вези са целокупним животом Народним". (ТШтап, В'кЈакик I, 200). У почетку су Университети представљали слободне корпорације. које су спонтано поникле из кругова наставника и слушалаца. Стога, реч ■Университет дуго времена није означавала скуп свих наука (ишуегзНаз Шегагит) него правну корпорацпју, задругу или наставника или само •елушалаца, а понегда и једних и других. Задруга је почивала на уредби сдобреној од црквене и световне власти, те у прво време није се звала университет, већ зШсИиш ^епега!е. Тај назив не означава школу, која еједињује све науке као неко ,.онште учење", него школу универсалног карактера, која према другим нартикуларним школама (з^исћит рагУ■си1аге) има да послужи не неком ограниченом кругу, него целом образованом свету; затим школу, која на основу повластица, добивених од црквених и световних власти, има право да издаје академске дипломе, оба'везне-.за цео западни хришћански свет, док градске школе (које су се за разлику од Университета звале »вШсИит рагИси1аге«) немају овлашћења ■за давање академских права и степена. Због тих и других повластица Университет се зове још и БћкИит ргт1е§1а1;ит. Университет је уз то увек имао право да самостално прописује своје "статуте и уредбе, да над својим члановима врши судску власт и био је ■ослобођен свих пореза и разних јавних дажбина. Мало по мало, у току векова, сви су народи тежили да имају сваки "Свој Университет, да стану у ред просвећених народа, држећи се уверења да се у највишој школи огледа душа народна. Уместо цркве, општине и приватнцх мецена државе су доцније прихватиле идеју о оснивању и издржавању свих, и малих и великих, школа. Свака самостална држава ^узима на се бригу о свима школама; оне постају државне установе. То се