Prosvetni glasnik

54

Просветни Гласник

правда основшш појмовима о суверености врховне власхи у држави и о, свемоћи интелекта. Школа и просвећеност народа пре свега били су увек најглавније средство државне моћи, оруђе њене мудре владавине, а друго. школа мора знати да је њена најглавнија задаћа култивисање добрнх и корисних грађана. Тим основним идејама су се руководиле све културие државе кад су прокламовале начело државног старања о народн©м просвећивању. Сасвим је ириродно да су Университети код разних народа добшш обележје оне средине у којој су постали, узимајући обично за научмо испитивање најпре оно што је најближе и најпрече дотичној средини. Прв том свакн крај има своју посебну геологију, своју ботанику, своју зоологјиу, своје кише, своје буре, на и своју метеорологију и хидрологију, евоје незгоде и своје дражи природне. Научни испитивач и нехотично према томе иостаје националан, јер по својој струди експериментншући узима за. предмет испитивања најпре оно што му је под руком. На тај начин Уннверситети су, обрађујући науку уопшге, у исто време, увек, првенствено пркпомагали познавању своје националне науке. У исто доба, Универешет« су омогућили потврђивање научних истина у различним деловима евета. Неколико лица, у разним местима, незавионо једно од другога, ноказују исте мисли и на исти начин; већина то усваја, установљава се чврех закључак, стална теорија; поједине мисли, теорије, доводе се до правшгао једноликог облика. На тај начин стварност се уздиже на ступањ свесги, силе која покреће живот, његова владајућа правила су постигнута, нр&ктика је увршћена у теорију. И наш је народ још у празорју свога ослобођења и обнављања државе знао да цени шта ће му вредети проевећеност и школа у делу ослобођења па је одмах подигао Велику Школу у Београду. Значајне су у том ногледу речи Краља Ослободиоца Петра I које је изговорио приликом отваран>а Университети на дан 2. октобра 1905. године. Тај његов знаменити гоазр овако гласи: „Навршиће се скоро сто година од како је мој дед, Врховни Вожд, са својим друговима, подигао Велику Школу у Београду. Наши веписмени претци осећали су да будућност Срби]е не може почивати на е&бљн и пиштољу. „Они су омладини дали завод који би је оспособио, да духовшш оружјем развије и ојача њихово дело.... „Сто година је прошло од како је првим устанком ударен темељ данашњој слободној Краљевини Србији. „За то време она је полако напредовала, имајући да савлађује у своме напретку многе влеике унутрашње и спољашње тешкоће. То лагано али стално напредовање огледа се у вишој нросвети њеној. Од скромнс Карађорђеве Велике Школе развио се Университет. Он је ириродна ш-