Prosvetni glasnik

Наука у теорији и пракси

"ОМдоша развитка науке српске, он је чедо умних напора читавих вовељења...." Отварање нашег Университеха доиста је био догађај од тако велике важдастн да су ове речи Краља Ослободиоца одјекнуле у срцима свих родољуба и пријатеља културног напретка широм целога света, о чему нам сведоче оне многобројне изјаве са свих страна објављене у „ОпомеВнци о отварању Университета''. Тиме је остварена давнашња жеља свих, то Је био идеал целога народа за чије остварење није се жалило поднети «н кајвеће материалне жртве, и разумљиво је да су речи Краља ОслобоДиоца нредстављале заветну мисао целог нашег народа, која је захваљујућн великом прегалаштву и срећи данас остварена и'у овом Университету. По Закону о Университету његов је задатак да ради на науци и да епрема држави раднике за све гране њене службе. Није Университет само огњиште науке већ је у исто време и школа ва вашу стручну наставу. Университет је, као што се изразио > слици -један наш државник, оно исто што и срце у организму. Он је изсор и утша зкивота и снаге народне, па ако је крв коју срце шаље свима органима добра и здрава биће здрав и добар цео народни организам, и обратно. Наш законодавац је одмах, још у првом члану обележио и утврдио овај двоструки карактер и задатак Университета. Тумачећи ову законску сдредбу строго и у ширем смислу значи другим речима да научни рад на Университету стоји и мора стојати у уској и нераздвојној вези са радом на научној нодлози у народу и за народ. Из тога произлази и даљи закључак: да се на Университету огледа културна вредност и способност самога народа. Какав народ — онакав и Университет; и обратно, какав •Университет такав ће бити и народ. У широком задатку Университета налази своје оправдање и законом загарантована слобода наставе и самоуправа његова. И наш Университет. као и сви други, даје наставницима пуну слободу излагања науке, а ученицнма оставља слободу избора предмета. Сама та одредба довољна је да поред университетксе утакмице, која постоји и међу наставницима и међу ученицима, загарантује савршенство наставе и стручност учења, јер право образовање тек је онда могућно кад шичезне страх од научне истине и елобсде. Уз то наш Университет као самоуправно тело признаје својим факултетима пуну самосталност у стручним питањима. Двојаки задатак нашег Университета са основним гарантијама слободе наставе и самоуправе у раду показује велики смисао хармоничног опајања теорије и праксе. Обрађивање науке као циљ, који би постојас еам за себе, било би нешто непотпуно; то би био једностран научни рад, знање без примене, теорија без обзира на живот, која своју праву и пуну научну вредност добија са истовременим обрађивањем метода, опет на •научно.ј основи, за примену теорије у пракси. У дал>ем извођењу свога задатка т.ј. да би постигао свој двоструки