Prosvetni glasnik

56

Просветки Гласник

ииљ, стручну наставу и обрађивање науке, Университет све градиво а сву снагу за свој рад мора да црпи из живота враћајући животу све то. прерађено у виду научно утврђених истина, у примени резултата научног рада, руководећи се при том првенствено и искључиво научним методима. Међутим, нема ни једног животног односа у природу и међу људима, који ма с које стране не би био предмет научног испитивања, а нелознавање резултата тог испитивања или изопачено схватање неке научнетеорије и њене примене повлачи собом несумњиво штетне последице и за науку и за живот. Признајући сву корист и важност теорије за праксу ми тиме ке мислимо да ову сасвим потчинимо првој. Ми од теорије очекујемо, да она, својим утицајем што је могућно више припомогне оплемењавању човека и побољшању живота. Помоћу теориског образовања разум добија чисте^ здраве и правилне појмове о свима односима и појавама у животу; срце правилним и ситематским изналажењем научних истина уздиже се и свв' више оплемењава, а воља се учвршћује у својим добрим намерама, јер. љубав и преданост у послу, савесност и истрајност у раду, уредно и тачновршење дужности, без чега се не долази до научних резултата, ствара, честите карактере који су друштву потребни исто толико као и научна. истина. Али, стварајући и формирајући по својим појмовима савремена друштво и живот у њему, теорија се не сме удаљавати од њега, она мора. што мање бити у опреци с њим. Савремени живот и свет који већ постоји,. тим самим заслужује особиту пажњу, има преимућство према ономе што није опробано, што није још доказало своју вредност на самом делу, у животу, на пракси. Стога, теориска начела морају стојати у вези, морајубити у хармонији са стварношћу, морају служити као допуна, усавршавање, даљи развитак оних начела што их пружа сам живот или стварност.. У том погледу је улога Университета од непроцењивог значења. Университет није само затворена школа с утврђеним програмом, где професори држе предавања из разних предмета, већ једна велика и необично* разграната установа састваљена из великог броја малих и великих бибдиотека; научних института; лабораторија; болница и најразноврснијих ра-. дионица, где су запослени стотинама наставника, њихових помагача в разних радника са неколико хиљада младих ученика и ученица одушевљених у истраживању научних истина. У тој великој кошници рад готово. не престаје ни дању ни ноћу. И кад нема предавања у појединим институтима врше се ипак научна испитивања; семинари и лабораторије имајустално своје посетиоце. Ако сравнимо садашњи рад на Универеитету са првим годинама или још боље са радом Велике Школе, ми ћемо увидетв да се с једне стране наука нагло развија у свима правцима, а сдруге, да методи и начин научног испитивања немају граница у свом развитку. Спрема, која се добије за време учења док се један факултет завршиве може се сматрати да је за увек довољна. Ни једна наука се не може