Prosvetni glasnik

Наука у теорији и пракси

57

пошуно изучити за неколико година. За младог човека период факултетског учења служи само као руководство за примену изучаване науке у животу; он и даље мора учвршћивати и проширавати стечено знање у школи својим самосталним радом у животу. Човечанство је у непрекидном прогресу. У свима наукама се непрестано врше нова открића, све научне истине добијају општим усавршавањем у свима правцима све нове и нове новоде за своја усавршавања. Стога, ко би помислио да му је довољно оно знање што га је из школе изнео убрзо би се преварио. Ако школован човек престане да прати своју науку после завршених студија он неће моћи разумети њена нова открића и биће у застоју. На жалост, свакидањи послови обично не дају времена да се људи посвете научном раду, те тако^ не обнављајући своје знање, они све внше заборављају оно што су у школи научили и губећи се у ситницама свакидашњице, њихова љубав нрема науци све више трне, а тиме тамни и њихов поглед на живот што им је дало университетско образовање. Они, занемарајући своје усавршавање,. усвајају појмове оне средине у којој живе, те уместо да подигну масу к себи спуштају се сами и изједначују с њом. Од строго културног човека. се захтева да прати савремену науку, да не допусти да га време прегази. Са тих разлога Университет служи не само за спремање редовних слушалаца разних факултета него и за њихово усавршавање, доцније, кад заврше школу. Наука је намењена свима људима и свима временима, а не само уском кругу специалиста извеснога доба. У свима гранама природних наука хемије, физике, медицине опажено је, да знање које је у школв стечено брзо застарева. Замењује га убрзо нешто што је боље и савршеније или су раније знање неке иове науке прошириле или удубиле. Само онај који стално прати своју науку може доцније у животу као лекар, инжињер, хемичар одржати се на висини свога позива. То су узроци којима се може објаснити проширени рад и све већи утицај Университета. Пре свега, сем студената у ужем смислу, који се спремају за извесну струку, има на Университету велики број таквих слушалапа који носећују само поједина предавања из својих властитих побуда, ради свог личног усавршавања. Учитељи, чиновници разних струка, официри, трговци, занатлије и други могу као ванредни слушаоци-посећивати предавања на Университету, па ако би желели наставници се могу испитивањем уверити о њиховом знању. У другом правцу огледа се проширпвање рада на Университетуу томе, што се јављају често као слушаоци и они који су завршили већ своје учење. Они долазе да учврсте своје знање у ономе што им се иоказало у животу као неДовољно или хоће да постану специалисте извесних грана и да стекну научну титулу доктора. За лекаре ово накнадно посећивање Университета и специалних курсева постало је у страном свету ©бична појава. *