Prosvetni glasnik

V,

Општи део

1021

ПРОГРАМ ИЗ РУСКОГ ЈЕЗИКА I разред (3 часа иедељно) Фонешика. — Руска буквица према нашој. Изговор гласова, обележених словима л и м. — Обележавање и изговор тврдих и меких сугласника. Увек меки и увек тврди сугласници. Група жи, ши. Изговор наглашених гласова е (графички е, -ћ, а). Глас и у облицима ихЂ, имо, ими. Изговор ненаглашених и ненаглашеног е ("ћ) и 'а (н). Ненаглашени самогласници у једносложним предлозима. Група гк = хк (легкЈи) и гч = хч (легче). Слова гиб кад су на крају речи или на ком другом месту у речи. Графичко ел = ее. Графичко 010 = овђ , аго = ^, лго и аго (иза ч,ш)= 1> в' 1 '. Тип добрмн, синја = добрвге, син!е. Изговор облика сн у свези с глаголским облицима. Изговор сугласника неједнаких по звучности. Јасни на крају речи пред паузом. Изговор сугласника неједнаких по мекоти. Испадање сугласника у неким сугласничким групама. Руски акиенат према нашем. Прелаз акцената на предлог, префикс и на не. Речи подређене у погледу акцента: отца — его, али: егд — отца. Сва ова правила биће потврђена обновом примера, тако да ученик на њима научи читати. Затим, пре него што приступи лектири, треба научити облике: 1. Промену личних именица (код заменица его скренути пажњу на присвојено значење: его = његов, ел = њезин, ихг = њихов) и прол^ену заменица тотђ и веа>. 2. Компаратив и суперлатив и предикативну употребу њихову (зто лучше = то је боље; зто лучше всего = го је најбоље.) 3. Све глаголске облике од једног глагола (колико да се почетник упозна с њима), потврдно и одречно и тачно значење сваког од њих, особито оних који су друкчији него у нашем језику: ДЂлан= радећи, д-ћлагошји = онај који ради; д-ћлаемБ1и = онај који се ради; дћлавшш = онај који је радио, итд. 4. Промену глагола 6б 1 тб (буду=бићу) и употребу споне естБ: онђ хорошЈи человћкг = он је добар човек; онг не хорошш = он није добар; онђ дома = он је код куће; мбј зд -ћсБ = лвд смо овде. 5. Главну разлику између свршених и несвршених глагола: унести, унесу = однећу, уноситБ, уношу = односим; показа^, покажу = показаћу, показнватБ, показБшато = показујем. Просветни гласник, бр. 10 8

\