Prosvetni glasnik

40

Просветни гласник

историјски контролисати и објаенити? Обично -се сматра да је Свети Никола, када је, са доласком хришћанства, нестало паганизма, заменио познатог мораког бога Посидона или Нвптуна. Ма да ово идентификовање, на први поглед, изгледа без замерке, ипак оно неће бити тачно, или бар :није у свему тачно. Пре свега, област Светога Николе чудотворца далеко је шира него Пооидонова; не само на мору и на води, него је Свети Никола уопште спасилац у евакој невољи: он избавља сужње, спасава целу варош од глади, даје новац сиромасима али тако да га они не виде, чак и мртвима повраћа живот — све чуда са којима Посидон нема никакве везе. С друге стране, Посидон није једини бог који на мору може да помогне: наиме, бродари и бродоломници обраћали су се, са још више поверења, Палади Атини, или позеатој мисир|ској богињи, Изиди, или, још најчешће, божанским близанцима, Диоскурима или ориенталским Кабирима, који су чак имали, на острву Самотраки, свој засебан култ и своје мистерије, и гарантовали свако.ме који је у те мистерије посвећен пуну сигурност на мору. Најзад, још једна ствар о којој до сада није вођено 1 рачуна, а која би могла бити најјачи аргуменат против иденти(јзиковања Светога Николе и Посидона — наиме, док је Свети Никола безусловни помагач у невољи, без обзир!а ко га зове и где га зове, за Посидона се то ни у ком случају не може рећи: напротив, Посидон чешће потапа лађе него што их спасава, и он може да буде и свиреп, осветољубив, каприциозан, као ретко који старински бо;г. Свети Никола не може, дакле, бити наследник Посидонов, бар не у сваком случају и са свим овојим особинама, при свем томе што се могло десити да је понеки Посидонов храм, на грчкој обали, замењен црквом Светога Николе. Особине, атрибути,, област у којој Свети Никола делује, веровања и легенде о њему нису, додуше, увек изворне хришћанске, већ имају своје готове обрасце у старој вери; али његов пагански претходник није био 11осидон, или бар није био само Посидон, са којим он има мало заједничког. Узгред можемо рећи да у ерпским легендама није недостајало божанство Посидоновог типа, при свем том што схватање о таквом божанству није код нас потпуно формирано, и што оно што ми о њему знамо, претставља само један фрагменат, изолован и доста неочекиван. Према једној српској легенди, власт над морем поделили су између себе Христос, Свети Никола и Свети Сава. „Али њих сва тројица -— каже легенда — различно су владали својим (бродарским) занатом. Тако је Христос на својим лађама превозио свет с једнога краја на други, Свети Никола спасавао је људе на лађама, а Свети Сава топио је грешне људе са својим лађама, па их је с тога и намештао на оним местима где су живели велики грешници. Кад год би Свети Сава пошао с лађом на море, ударила би страшна бура, која би потопила лађу, и све путнике у њој. Тако је Свети Сава требио грешнике са земље". Према томе Посидону, коме је такође био главни посао 1 да потапа лађе у којима би се налазио' ма и један кривоклетник или други какав рђав човек, много је ближи (бар у овом једном случају) Свети Сава него Свети Никола. Остајући само при нашим легендама и нашем српском Светом Николи, ми ћемо, ако жедимо да потражимо и констатујемо