Prosvetni glasnik

Моћ духа

449

ни постојале за нас кад не бн изазивале поремећај физиолошких функција: дисања, крвотока, рада жлезда, целога организма. То је уосталом суштина физиолошке теорије емоција. Наведимо само, примера ради, неке од тих поремећаја које може да изазове код мање отпорних особа оно што се у психологији назива изразом емоција-шок, тј. емоција изазвата једним изненадним и врло интензивним надражајем, као што су удар грома, експлозија, пуцањ пушке, револвера, итд. Овакве емоције могу изазвати инхибицију срчаног рефлекса, што повлачи за собом тренутну несвестицу и стезање крвних судова мозга са падањем у несвест или само слабошћу у ногама, грчеве у стомаку и цревима са проливом, попуштање бешичног сфинктера са непосредним мокрењем, грозничаво дрхтање са хорипулацијом (кокошијим месом), итд. Радосг, туга, гнев, страх, производе исте ове промене са извесном варијацијом која зависи од ирироде емоције. — Емоције имају најјачи одјек на срчану функцију. Многи трајнији поремећаји ове функције најчешће су последица емоција. У извесним случајевима, емоције могу да поремете -крвоток у толикој мери да проузрокују смрт. Један савремени физиолог каже да депресивне емоције „смањују количИну белих крвних зрнаца, обарају артеријални притисак, модификују крвни серум", и да је израз имати злу крв буквално тачан. Он одлучно тврди да ,,мисао може да изазове анатомске и функционалне промене у ткиву и органима". Као један од доказа утицаја сугестије на организам наводе се и тако звана ЈГ чудотворна исцелења". У свима епохама и код свих народа било је чудотворних места где су се одигравала исцелења' од најразноврснијих болести код којих званична медицина није могла ништа да учини. ^Нека од таквих места постала су чак и славна, и о њима постоји чак и прилична литература. Такав је био старогрчки храм Асклепиеион у Епидауру, такав је и данашњи ћоигс1еб у Француској који је сав искићен носилима, штакама, спомен плочама исцељених. Сва су се та излечења изводила стварно вером болесника да ће ту бити излечени, тј. аутосугестијом. У групу ових исцелења спадају и она која се изводе помоћу молитава. Успехом овог начина лечења нарочито се рекламира религијска секта „Хришћанска наука'', коју је основала у Америци, 1864, Немица Е. Вескег, и која учи да је Бог једини стваран, да је све материјално дакле и болести нестварно, да су болести последице грехова и да их треба лечити молитвама. Припадници ове секте скупљају се у колективне молитве, на којима се оглашавају постигнути резултати са прошлог скупа, што дејствује