Prosvetni glasnik
450
Просветни гласник
сугестивно на присутне. И ова дакле исцелења се своде на веру тј. на аутосугестију. Овде спадају и она исцелења која су, у свима епохама, без икаквих медикамената, постизавали незванични лекари, и то код болести где званична медицина није могла ништа да учини. Један савремени психолог описује начин на који су ови „чудотворни исцељивачи" вршили своја лечења. Увек су они то изводили уз један ритуал, необичан и нелогичан, који је давао утисак неког чуда, што је код болесника стварало веру у њихову моћ. Дакле, и они су покретали аутосугестију код болесника. Позната су мистериозна лечења која је у масама изводио у своје време бечки лекар Месмер и која је он објашњавао флуидом који еманира из људског тела. Он је своја лечења вршио чак и на даљину. Али један од највећих модерних мајстора сугестије, који је, све до пре десетак година, на својим чувеним колективним сеансама хиљадама и хиљадама повраћао здравље, доказао је да су та мистериозна „лечења на даљину" у ствари лечења помоћу аутосугестије. Тако, на пример, овај сугестионер каже болеснику да ће мислити на њега сваки дан у одређени сат, а од болесника захтева да се сваки дан у речени сат концентрише и стави у духовну везу с њим, како би могао осетити ефикасност његова лечења. Болесник тачно извршава како је уговорено, док сугесгионер у заказани сат, ради у башти или пеца рибу, па ипак, после извесног времена, болесник бива цотпуно излечен. Сва дакле, тако звана „чудотворна исцелења", своде се на аутосугестију. Па чак и у обичном лечењу сугестија игра видну улогу. Болесник који не верује у дејство лека, он сугестијом умањује то дејство или га чак потпуно неутралише. Исто тако код болесника који верује у ефикасност лека, може лек бити сасвим привидан па ће ипак одиграти своју лековиту улогу. Један немачки писац наводи један врло интересантан случај оваке врсте: Болесник који пати од астме и кога је изненада спопало гушење у сну у једној хотелској соби, „дигао се сав ужаснут, тражио као избезумљен шибице које никако не може да нађе. Хтео би да увлачи снажно спасоносни ваздух. — Боже једини, где. ли је прозор? Ох! ови хотели трећег реда! Ваздуха, ваздуха! •— Тумарајући, најзад наиђе на неку стаклену површину. Нема кваке. Не мари ништа. Звизне песницом о стакло, комади полетеше доле, а он дубоко поче да удише ваздух, дубоко, са пуним плућима. Артерије му почеше спорије да бију у слепочнице и, затим спасен, опет леже. Сутрадан гост добија рачун за разлупано стакло од сата." Данас се дају експериментални докази о дејству сугестије на рад срца и крвотока: убрзавају се и успоравају