Prosvetni glasnik

Осећање одговорности према нацији

669

вазал све до његове смрти. После династичких промена на престолу Византије, Немања је поново окушао срећу и — у договору са моћним немачким царем Фридрихом Г Барбаросом, вођом трећег крсташког рата, који је баш тада пролазио кроз Србију и начинио с њом савез — заратио на Византију и заузео знатан део Македоније, али је 1190 потучен, морао вратити све осЕОЈене области и ускоро затим уступити престо своме млађем сину Стефану, који се оженио синовицом тадашњег византиског цара Исака Анђела. Сасвим природно, Стефан Иемањић признарао је лојално сизеренитет Византије све до њене прве пропасти, односно до 1204, када су вођи четвртог крсташког рата срушили Византију и на њеним рушевинама образовали неколико крсташких држазица, на челу са Латинским царством у Цариграду. А1ожда се средњевековна Србија никада није налазила у тако изузетно тешком положају као тада, после завршетка четвртог крсташког рата, када је скоро са свих страна била опкољена непријатељима., Са севера су претили Мађари, под својим агресивним краљем Андријом II. Са истока искрсла је неочекквана опаснс-ст од новог бугарског краља Борила, рођака и савезника латинског цара Хенриха Фландријског. Хенрих је потстицао против Србије и солунског краља Бонифација Монфератског. Чак је и епирски деспот Михаило Анђел, иако рођак српске владарке, ушао у преговоре са латинским царем и бугарским краљем, који су организовали велики савез против Србије, желећи да је покоре и поделе међу собом. Противсрпској коалицији приступио је и зојвода Стрез, господар тврдога града Просека на Вардару, ранији бугарски одметник, а сада поново савезник, који је претпостављао да Стефан неће имати снаге да сам одбије војску толиких надмоћних противника. Иако је Растко Немањић, тада већ монах Сава, уложио све своје изузетне политичке и дипломатске способности да помогне Стефану и спасе Србију од страхосите опасности која је претила са свих страна, ипак је међународни положај Србије био и на даље изванредно деликатан, у једном моменту скоро критичан. Тада је Стефан Немањић дао непобитног доказа да је дораетао за владара Србије у можда најсудбоноснијим часовима њене средњевековне историје. Он се разводи од своје жене, некадашње византиске принцезе, Јевдокије Анђелове, и жени се