Prosvetni glasnik

124

Просветни гласник

мора непрекидно прелазити час на једну, час на другу страну. Овде је васпитачев посао сведен на механичко управљање. Неопходни поредак и сигурност сваког појединца у заједници и одраслих људи зависи пре свега од престижа, снаге и ауторитета онога који води, предњачи, рукује. Школска васпитна ђачка заједница, по начелима данашње наше школске организације, у којој чланови нису још стекли осећање дужности, нити имају израђено уверење и култ за један здрав поредак — таква заједница уводи разне наредбе, сигнале, спољашње знакове, одлуке, казне, удаљавање ученика од школе на свагда или на извесно време, као и друге строге мере. Ово су први знаци страха од одговорности за владање том заједницом и њеним појединцима. А о неком свесном потчињавању ђачке заједнице дежурном наставнику, нарочито за време школског одмора у дворишту или школском ходнику, кад су игра, дечја безбрижност, веселост и срећно детињство и младост на врхунцу свог изражаја — не може бити ни говора, јер се такво потчињавање рађа само из осећања љубави и поштовања. То осећање се јавља и тече врло споро и полако, при чему има разлике код васпитаника. Ово осећање свесног и добровољног потчињавања школи и њеним васпитним мерама, треба да буде основ рађања једне нове здраве васпитне школске. средине, у којој ће и заспитач и ученици бити сарадници у стварању боље и стваралачке наставе, бољег и здравијег живота наше школске омладине. Кад наставник добије више могућности да утиче на ђачку »ајгдницу, он тим више добија и могућности да утиче повољно и позитивно и на појединца, нарочито на слабије у раду и слабије у поштовању васпитних мера. Сталан контакт са породицом, устаљен однос према друговима, понеке веће и мање материјалне незгоде и потребе, забава и игра у слободним часовима — све то непрекидно буди у дечаку потребу за топлим и истинским, другарским и његовим братским зближењем са наставницима, чезнући уистини за њиховим пријатељским упућивањима и опк.м идеалним дружењем наставника са ученицима. Интимнији и поверљивији, слободан и природан однос нрема поштованом и вољеном наставнику, даје смелости ученицима да му слободно и отварено прилазе и обраћају му се за сва потребна им објашњења. Савети и улутства таквог наставника могу дубоко продрети у : дечакову, V-'ч - ч ' "V"" > " ' :ч г- *■ Ј т' г