Prosvetni glasnik

138

Просветни гласник

форму школског живота, како са дидактичког тако и са -баспитног стаковишта. Исто што и за ученика може се рећи и за наставника. Његоз рад губи свако априористичко и педантско ограничење и постаје плод заједнички Јкивљеног живота, он иостаје живљи и ватренији, као што и његов начин да посматра ученике постаје живљи, ватренији и пажљивији. Они су пред њии у целокупности свога људског бића, у својој природној жељи за знањем и запослености, са својим добрим странама и својим грешкама; он који је раније био само прост наставник постао је њихов васпитач и њихов вођа и може да доживи са својим ученицима цео њихов живот, да разуме њихову најскривенију душу, да оцени њихов карактер, њихозе спссобности и њихоз темперамент. С друге стране и наставник и ученик ослобађају се чим ступе у слободан, под ведрим небом проживљен живот, свих предрасуда у везн са школом, и навикавају се на живот истиннтији, далеко мужевнији, сировијн и ближи природи.' ЗДРАВСТВЕНА РЕФОРМА ЖИВОТНИХ НАВИКА У оквиру принципа по коме треба организовати и спровести васпитање омладине под ведрим небом у свим облицима и на свим ступњевима, не сме ни у ком случају да изостане фнзиолошко-хигијенски фактор. Јер код васпитања под ведрим небом не ради се о школи у обичком смислу, већ о ширем васпитању на ваздуху од стране педагога потпомогнутнх лекарима. Циљ је потпуна обнова целокупног нашег начина живота, који посматран са здравственог гледишта показује још врло много заблуда. Већ млада тела треба да стекну навике смивдљене за побољшање њиховог телесног и духовног здравља и да их тако чврсто утуве, да их ни као одрасли више не напуштају. Најпре деца треба да вауче да своје тело навикну на природан додир са ваздухом, сунцем и водом. Јер то је неопходна храна за човека који је од природе одређен да живи у океану чистог ваздуха. Не само да би плућа могла дисати, већ и да се одржи активном кожа, тај важан орган који је седиште многоструке физиолошке делатности и неопходан за одржање нашег здравља. Како смо ми потребама социјалног живота присиљени да дуго времена будемо обучени, понекад чак и претерано, често се делатност коже омета и долази до тешких поремећаја целокупног здравственог стања. Зато су редовна ваздушна купања од огромне вредности јер очвршћују тело и јачају његову отпорну снагу. Многа деца показивала су долазећи у школу под ведрим небом стање недовољне исхране, спорости у мишљењу и делању, малу способност концентрације и крајње ограничену отпорну снагу код телесног или духовног напора, претерану раздражљивост, знатну осетљивост према хладноћи. Али понекад је било довољно неколико дана, у томе се слажу лекари, наставници и породице, да им се успостави невровегетативна равнотежа и обнове њихова телесна и духовна снага, једном речи, да им се поврати самопоуздање,