Prosvetni glasnik

Белешке

139

Кад се деца изведу из затвореног простора учионице где измене хемиског састава ваздуха и садржине топлоте и влаге врше изванредно шкодљив утицај на дечји оргаиизам, када се ослободе средства за мучење, које претставља школска клупа, и доведу у блиски додир с природом, онда она напредују у својим студијама с коришћу и радошћу. — Разуме се само по себи да школска дворана без зидоза мора да врши благотворан утицај и »а наставну методу. У доба као што је претпубертет у коме недостаје увиђавност, а способност апстракције је крајње ограничена, док способности подражавања преовлађују, не може се знање стицати само речима, већ најјачим учествовањем разних чула. Васпитање под ведрим небом има осим тога, посматрано са хигијенског гледишта, неоцењиву предност, што децу упознаје поред многих других ствари и са три велика здравствена фактора: ваздухом, светлошћу и покретом, и даје им у школско 'време здраве и освежазајуће оброке. У доба развијања је потреба за храном нарочито велика, поглавито што се тича кошчаног ткива, срчаних влакана и нервног ткива. Дивни хигијенски, здраЕствени и педагошки резултати постигнути у овим школама у Италији постају у толико значајнији када се узме у обзир каква их деца посећују и желети је да се свој деци пружи та могућност, а нарочито за средњу школу у којој многа деца проживљују најосетљивију фазу свога развоја — пубертет. ОБРАЗОВАЊЕ НАСТАВНИКА И ШКОЛА ПОД ВЕДРИМ НЕБОМ Оваква нарочита врста школе ставља и наставнику посебне задатке. Од наставника школе под ведрим небом захтева се много више него од наставника обичне основке школе. До 1923 године тражило се од овог последњег само скромно знање и издашно техничко образовање. То је било само стручно знање које није могло имати посла са филозофским захтевима. Недостатак латинског и практична врста педагошке наставе, која је само давала знање, ограничавала се на мале практичне захтеве наставе и односила се само на школу и дете као ученика, нису доприносили духовном проширењу хоризонта наставниковог, и имали су за последицу спуштање културног нивса овог заслужног сталежа. Већ поменута Саг1а с1е11а Зсио1а решава тај проблем на тај начин што захтева образовање наставника на основи широке хуманистичке културе, не занемарујући притом ни техничко искуство. Учитељски семинар који она предвиђа, пружа уједно и хуманистичко и стручно образовање. Последња година студија служи првенствено практичном образовању, али живом, добро организованом практичном образовању које треба да се збива код разних типова школа и наставника, под брижљивим воћством семинарског наставника и у контакту са управитељима школа, а то не толико због тога да будући настазник научи одређене методе, већ да се у њему пробуди критичко разумевање за конкретне настаене проблеме и да му се да унутрашња способност да их разуме и да их решава у стваралачкој делатности свакодневног рада. Али као што наставник са овим општим образовањем