Prosvetni glasnik

152

Просветни гдасвиж

његову познату научничку репутацију. Он се није много бавио кристалографијом и овај део минералогије предавао је врло елементарно: уггознавао нас је с појмом кристалног молекила, који је он називао „физичким молекилом", не улазећи иначе опширније у теорије о кристалној структури, описивао најглавније облике појединих кристалних система, служио се нотацијом по познатом француском шаблону (Хајијевом), описивао минералне врсте у најопштијим цртама, и то махом оне који су имали већег значаја за студију стена ит.д. Кристалографске детерминације кристала, мерење углова ит.д. нису биле у његовом програму, па ми се чини да смо ми практично упознавање с кристалографским инструментима и предузимали само једном и узгредно, и то на једном рефлексионом гониометру, позајмљеном из физичког кабинета. Сам Жујовић није ес тиме бавио и они од нас који су се овој науци посвећивали, могли су тек доциије на поком страном универзитету и у ту студију улазити. У накнаду за то Жујовић ј« нешто више излагао оптичке особине минерала и упућивао нас на мала вежбања на Масће1>овом поларизационом микроскопу, којим се и он служио при својим петрографским испитивањима. Минералошки кабинет тадање Вел. школе био је врло скучен и нарочито оскудан у асупљим инструментима. Минералну хемију Жујовић тада готово није ни предавао, ослањајући се на то што смо ми по споразуму између њега и проф Лозанића били већ упућени на лабораториски рад у хемиском кабинету. Стога ваљда уз минералошки кабинет није таква лабораторија ни постојала. Извесне збирке минерала, стена ит.д. постојале су и биле нам на расположењу само ради прегледа и проматрања. Ни предавања из геологије, извођена у другом семестру углавном по књизи аустриског геолога Р. V. Наиега, а можда нешто и по Лапарановој геологији, само у много мањем обиму, нису садржавала све партије које се обично налазе у познатијим систематским универзитетским уџбеницима, као на пр. Сгес1пег-овом, Каузег-овом и др. Жујовић је обично говорио с катедре и течно; он је имао интересантну особину да по угледу на нзвесне стране универзитетске професоре на м;:оге ствари своје иауке у предавањима само укаже, остављајући студентима да потраже односну литературу и сами то на тај начин науче. Правих семинарских радова није тада било и ми смо на пр. по-