Prosvetni glasnik

На Великој школи у 1883—1887 содиве

153 ■а ■

главито из физичке геологије (геодинамике итд.), а и другог, били упућивани да покоју тему обрадимо самостално по једном од већих уџбеника или и поком другом спису и после уместо њега у учионици са збкркама одржимо односно предавање (колоквијум). Мени је, колико се сећам, била једном тако допала тема о минералу кварцу, а неки други су после предавали о вулканизму, трусовима итд. Жујовић је нарочито у геологији (при стратиграфском прегледу земљине историје) у своја предавања уносио личне опсервације и студије терена које је био дотле предузимао, скрећући пажњу студентима на непотпуност у познавању геолошких односа у нашој земљи и ангажујући их да му и сами у том помогну. Тиме је он на врло погодан начин деловао на сујету младих људи, изазивао у њих уверење да и они могу олако „ући у науку" и свакако бити од јавне користи. Отуда се у кабинету, који је стојао под његовом управом, и у слушаоници у задњем делу левог крила данашње универзитетске зграде (изнад слушаонице за хемију) могли видети не само студенти који су се, разгледајући збирке, спремали за испит из његових предавања, већ и покоји од оних који су већ били положили испит; доносећи материјал — стене, минерале и фосиле — са својих екскурзија и консултујући свога професора, они су тако предузимали готово читаве научне студије нашег геолошког земљишта, минерала, стена итд., дајући каткад и више или мање значајне књижевне прилоге тој науци. Значајно је да је Жујовић све те прилоге врло савесно искоришћавао, уносећи у своја позната дела не само саме тако саопштене му факте већ и нарочито истичући имена људи који су му их доставили. Тако је он поступио у својим Основама за геологију Србије, па после и у Геологији Србије итд. На младе људе овај је манир имао велики утицај и Жујовић је у свакој генерацији својих слушалаца тако стварао одушевљен кадар својих помагача, који су по томе чинили његову школу. Изгледа да се он у томе угледао на старог Панчића, чији је ђак и он био. Јосиф Панчић, наш професор ботанике и познати научник, био је у ово доба већ при крају своје каријере. Опхрван годинама, па и чешћим побољевањем, Панчић је започео своја предавања нешто доцније и више је волео држати их некако фамилијарно у евом кабинету него баш на катедри у слушаоници у партеру.