Prosvetni glasnik

154

Просветни гласник

Он ј€ говорио тихо, готово слабим гласом, увек с лупом у руци н доносећи већи или мањи свежањ свежих или из хербара извађених интересантнијих биљака. Предавања су бида махом у обиму његовог штампаног уџбеника (Ботаника по Шнајдену, Б. 1873), проширујући их нарочито морфологијом и систематиком. Последњих година, па и ове у којој смо ми ову науку слушали, у та предавања су већ у знатној мери уиошени и биолошки елементи, анатомија и физиологија биљних органа итд,, тако да је предмет био углавном исцрпен, иако је по који час због његове болести морао бити изгубљен. Уосталом, ни слушалаца није било много: тек само нас неколико! У кабинету је било неколико микроскопа и нешто другог прибора и материјала за извесне практичне радове и ми смо се по упутству професора, а много чешће и више под надзором једног старијег студента, његовог асистента, доцнијег лекара дра Вој. Ђорђевића, вежбали у справљању н проматрању извесних микроскопских препарата, извођењу неких експеримената итд. Иначе у круг наших дужности улазиле су и екскурзије по београдској околини, на чему је стари Панчић нарочито настојавао, па је, мислим, у једној или две прилике и сам с нама учествовао. Оне су, као и наше шетње и проматрања по оној ембрионалној ботаничкој башти на Дунаву, испод јеврејске махале, 1 ) биле управљене још највише на увежбавање у одређивању биљака по његовој Флори београдске околине, а унеколико и по оном већем делу: Флора кнежевине Србије и његовом ЈХодатку. Неки су предузимали и много даље екскурзије. У овом реду мисли треба нарочито забележити да је погрешно иззесно тврђење да је Панчић био отсудан противник еволуционистичке теорије и доктрине о променљивости врста. У предавањима он се о томе није много изражавао. Међутим у ванчасовном саобраћају, у кабинету итд., он нам је врло често баш указивао на извесну страну литературу о том питању, мада Је умногсме задржавао став критичара и настојавао код нас Д2 се не заведемо сувише мишљењем као да врста уопште и нема. Он је волео Да његови слушаоци и ђаци остану при класичном

Доцније та је башта пресељена на своје данашње место (између Ул. таковске и Ул. кн, Павла).