Prosvetni glasnik, 01. 09. 1943., S. 44

346

Просветни гласник

гестом својих раширених руку да се подвргава неумитној Божјој одлуци, да прима свој удес, свој „горки пехар". Овај га већ чека у Маслиновом врту где ће се Син човечји ускоро сусрести са Издајником. Џото је тај призор насликао на зиду Санта Марија нел' Арене у Падови. У поређењу са каснијим зналачким сликарским начином Ренесанса и још новијих епоха, та фреска, технички и по својим сликарским средствима уопште, делује можда још наивно или чак и „примитивистички", али у погледу концепције, стила, карактера, душевног израза и осећајног интензитета,. она претставља један врхунац. Доминирајућа група Христа и Јуде •— војници и остале компарзе око њих служе ту уствари само као штафажа — изведена је на један начин који одаје несумњиво једног од највећих сликара свих времена. Издајник је обе своје руке, заједно са скутовима свога широког плашта, савио Спаситељу око врата и тражи, припијајући му се као неки отрован љигавац, да га пољуби, док је Исус, исправљен и божански миран, упро у њега своје чудесно благе црне очи са једним изразом бола и прекора који се више не заборавља. Џото је погодио и приказао, фрапантно као никада сликар, ни пре, ни после њега, најдубљи смисао, најдубљу трагику „Јудиног пољупца" — самртну ожалошћеност пораженост благородног бића људском инфамијом. Тим доживљајем, збиља, почиње страдање Христово. Ово су илустровали безбројни уметници, стари и нови, велики и мали. Исус пред Аном и Кајафом, Исус пред Пилатом, Бичевање Исуса — од Луке Сињорелна — Исус у трновом венцу — оно тако патетично и популарно попрсје од Гвида Рениа —, Исус који се путем на Голготу срушио под теретом крста — величанствена слика Рафаелова (у Праду), па онај чудесни ЕзроПо од ел Грека који нам приказује тренутак непосредно пред извршење пресуде на Голготи, са екстатичном фигуром Христа који, грозничавих челично-плавих очију уоквирених црном косом и црном брадом, чека да му његови џелати, мрачни црнооки војници у црним и индиго-плавим оклопима и са дугим, стрчећим црним копљима у руци, шчупају са тела његово вишњасто-црвено одело и да га распну најзад на тај тешки крст . . . и још мноштво таквих побожних и генијалних сликарских радова који нам