Prosvetni glasnik

388

Просветни гласник

нашој земљи. Двадесет година смо доживљавали систематско срозавање угледа шк(,ле и школских радника. Немар према народноЈ просвети и њено непланско и нестручно вођење довели су дотле да наша земља у погледу писмености далеко заостаје иза осталих европских земаља. Дошло се дотле да према последњем државном попису из 1931 године Србија има 41% писменог, а -59% неписменог становништва изнад десет година, док у Банату Има 77,5% писМеНог, а 22,5% неписменог становништва. Дошло се дотле да духовно најнапреднији крајеви Србије немају ни половИну писМеНог становништва, док су друГИ крајеви имали и две трећине неписмених. Тако, на пример, у крајевима где је било националио и културНо језгро српске средњевековне државе и средиште српске културе и уметности из Немањићског доба, у Ужичко-студеничкој области, где се налазе наши славни манастири Жича и СтуДеница, живИ две трећине неписменог становништва. Тако је морало и бити, кад код нас једна основна школа долази просечно на 2008 становника, док у европским земљама долази на мање од 1000. Број основних школа код нас далеко заостаје иза бро.ја насеља — села, варошица и градова. Број виших народних школа, нижих и средњих стручних, занатских и пољопривредних школа ни издалека не оДговара потребама наше земље и народа. Према прикупљеним подацима, код нас се осећа оскудица школованИх људи у пољопривреди, занатству, трговини, техници, индустрији, шумарству, рударству, у преради дрвета, у грађевинским, кожарским, металним и текстилним занатИма, у металургији, у машинској струци, у млинарству, у индустрији конзерзи, кланичној индустрији, прецизним занатима, у индуОгрији стакла, керамике, хартије, коже и крзна. За известан број занимања, нама неопходно потребних, нема код нас уопште школа. У погледу гимназија, пак, дешавало се да су оне отваране не по напред смишљеном плану^ већ случајно, на захтев поје>диних градова иди група грађана. Оне су ницале једна за другом, јер родитељи ниеу знали шта ће са децом дораслом за школовање. Тако је Министарство просвете, место да оно узима иницијативу за отварање школа, било стварно у пасивној улози и