Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

Стенографске белешке

17

жбене дужности, и да могу бити оптужени не само за време трајања своје службе, него и за пет година пошто су престали бити мпнистри. У тим одредбама Народно Представништво има довољно гарантије, да ће министри своју дужиост и своју власт вршити онако, како Устав и како закони наређују. Управа у Краљевини врпш се по областима, срезовима и општинама. Број области одређује се законом о уређењу области, али тај број ни у ком случају несме бити већи од 35. Хтело се да се те области не смањују сувпше. Области могу обухватнти од 200.000 до 600.000 становника, а области у којима су градови Београд, Загреб н Љубљана могу ммати и до 800.000 становника. За послове посебног месног, општинског и обласног значаја, установљава се особена, месна, општинска и обласна самоуправа, уређена на начелу чисто самоуправном. Самоуправни.м обласним управама поверавају се овп послови: 1. обласне финансије; 2. обласни јавни радови; 3. старање о унапређењу обласнах прнвредних интереса: ратарства, сточарства, виноградарства ит.д. нт.д. ит.д. 4. управа обласнпм нмањима: 5. бриге о народном здрављу; 6. мере месне безбедности; 7. брига о социјалним задатцима у области; 8. обласне хумане установе; 9. обласне саобраћајне установе; 10. сарађивање на унапређењу просвете у области; 11. сарађивање на стручном образовању у областп; 12. завођење и одржавање установа за штедњу, узајамно помагање м осигурање. Обласним управама могу бити иоверени и други иослови, сем наиред вобројаних. Органи обласне управе су обласне скупштине n обласни одбор. Обласна скупштина има право издаватп обласне уредбе о свима питањи.ма из њене надлежности. Обласни одбор прописује правилнике ii упуства ради пзвршења обласних уредаба. Из свих ових одредаба, ви видите, господо, да је наш Устав задржао полишичку ценшрализацију само у шолико, у колико је шребало иојачаши и оснажиши државу, али да јеон завсо широку обласну самоуправу, da би на maj начин dao могућносши turno вепем развијању индивидуалних делатиости и да би дао што ширег маха раду унушра у сами.и областима, на аодизању и снажен-у народног благосшања. (Врло добро). У погледу судске власти нацрт устава задржава сталност и независност судија и изборни систем судија, како би на тај начин политички утицај власти био сасвим отклоњен. Војна обавеза је општа, али број војске одређује сваке године буџет. Кривице које учини грађанин заједно са војницима неће судити војни судови, него "he судити грађански судови; а пресуде војних судова расматра Касациони Суд у последњем. степену. Ja могу рећи, господо, да Влада која вам подноси овај нацрт устава, нема ту претензију да је овај устав једно савршенство. Још мање Влада има претензију да мисли, да tte овај нацрт устава задовољити све политичке странке. Али, господо, Влада верује да je, с погледом на наше унутрашње прилике и с погледом на меЖнародну ситуацију, овај нацрт устава нешто, што се у данашњим приликама најбоље може дати. Ја вас за то, господо, мблим, да Стенографсие белешке

приликом претресања овог нацрта устава унесете сву потребну објективност. Гледајмо господо, да радећи овај посао збиља увек имамо на уму прилике у којима се ми данас налазимо. Ако овај нацрт устава можда и има својих недостатака, ми ћемо, примењујући га запазити те недостатке и трудићемо се да их отклонимо, а оно што је у њему добро, да гледамо да још боље усавршимо. Ако ми будемо унели у овај наш рад објективност и ладнокрвност, ja нимало не сумњам, господо, да he из овога нашег одбора изаћи једно добро дело по наш уједињени народ. (Одобравање). Председник д-р Миленко Веснип: Председник Уставног Одбора стоји господи на расположењу, која би желела да узму реч. Има реч г. д-р Јован Радонић. д-р Јован РадониИ: Господо, ми смо сада чули експозе г. Министра Правде и већ смо узели овај владин нацрт Устава као подлогу за генералну дебату. Ја би, господо, учинио један предлог. Ја мислим да би добро и практично било, ако бисдго прнликох генералне дебате узимали само генералне принципе у претрес. Пре свега требало би говорити о облику државе, па онда о облику владавине, о подели органа државних власти и њихову функционнсању. Тиме мислим, бисмо ствари много брже изводили, ii ако ће Можда ова идеја бити мало необична. Ја мислим, господо, расправљајући тако те главне принципе, које смо изнели, и које би требао садржавати и овај Устав, да би добро било кад би их изнелн на решавање Уставотворној Скупштини. Ја мислим господо, да није згодно у данашњем времену изнети читаве системе и теорије. Ja hy вас посетити само, како је текла уставна дебата у 70. годинама. Ви знате да је тамо била једна уставна комисија, која је радила пуне две године, т. зв. „Соmission de Trente" n она je донела три органска закона, који данас чиие француски Устав. У тим трима органским законима један у фебруару, други у јуну a трећи у новембру исте године, изнети су само најглавнији принципи и ограничило се само на оно што је најглавније и најпрактичније. Гаранције и права грађаиа нису ту споменута ни једном речи. Француски Устав од 1852. године у погледу уставних права ограничио се само на једну напомену, кад је казао да се они принцнпи које је донела француска револуција, разумеју сами по себи п с тога нису у тамошњи Устав ни унети. И, господо, кад је француски народ био у тешким приликама као n ми сада и кад је дошао на идеју,.да у неколико органских закона донесе један дефинитиван Устав, онда ja мислим, да и ми пођемо истим путем у доношењу Устава, и мпслим, да ћемо на'тај начин свести она главна и кардинална питања и на тај начин ћемо дати прву базу Уставу. Ја мислим, господо, да је. може бити добро, што овај пројекат има ту врлину, да се ограничава на главне принципе. Он није као американски Устав, који у себи садржи и неке принципе из кривичног поступка и права. У нашем Уставу то није случај, и мислим да је то добра страна Устава. Држим, да је добро да узмемо прво главна питања, па да њих дискутујемо. То је што сак имао да кажем. Председник д-р Миленко Веснић: Има реч г, Недељко Дивац. Недељко Дивац: Господо, Господин Министар Правде, који врши и дужност Министра Уставотворне Скупштине, бно је тако добар да нам прво учини неколико напомена о жртвама нашега народа за уједињење, напомене које су се већ толико пута 3