Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

111. седница 4. фебруара 1921. године

да' сада понављале и у скупштинским седницама, После тога он је био тако добар да у главним цртама понови оно што садржи овај владин нацрт Устава, који имамо пред иама. При то.че је господин Министар учинио једну тврдњу после које би, ако би она била тачна, била излишна свака дискусија о овоме нацрту Устава, тврдњу да је владин нацрт једно најбоље дело које се мбгло дати. Да је Господин Министар рекао да је то најбоља ствар коју је влада могла дати, онда би то још било и разумљиво. Али ja, стојећи на гледишту да владин нацрт Устава није најбољи што се могло дати у опште, a тог ће мишлења, верујем, бити и многи други чланови Уставног Одбора, узимам реч да учиннм овом приликом неколико општих напомена поводом овога владиног нацрта Устава. Пре свега овај владин нацрт овакав какав је има један ииз нејасних одредаба. Многе су од њих и сувише лакбнске и кратке: ништа не говоре одређено и само упућују на законе, који још и не постоје и који треба тек да буду израђенн, а за које се не зна какви ће бити. Такав је случај нарочито са члановима, који се односе на питању штампе. И ако је Господин Министар Правденарочи-то истакао да су владиним нацртом политичке слободе потпуно загарантоване, а исто тако, да је загарантовано и право слободе штампе, мени то тако не изгледа. То долази отуда што баш чланови који се односе на најважнија питања не казују ништа одређено, већ просто упућују на законе, а то значи остављање отворених врата на која се може изаћи ii поћи куда се хоће: реакцији као и слободи. Стога, пре свега, ти недостаци и те мане морају бити потпуно отклоњени, Устав треба и мора бити јасан и одређен. Избегавајући овога пута да чиннм појединачно примедбе, ја' ћу се сада задржати на једној напомени важној и опште природе. Примећујем да се до сада у свету знало само за Уставе политичке природе, па тако је било и код нас. Свуда до сада су Устави обухватали само питања која се одчосе на законодавне, извршне и судске власти. Од тога се нпје даље ишло. Основе једнога таквога Устава поникле су прво у Енглеској; па су по том пренете и на континенталну Ееропу. Као што се зна Монтескије је први обратио пажњу на систем данашњега политичкога урефења, у коме су законодавна, судска и извршна власт одељене, систем, који je у Монтескијево време већ владао у Енгле.ској, али не и у континенталној Европи. Велика Француска Револуција изменила је све ствари готово из основа. Она је истакла низ питања не само политичке већ у исто време и економске природе. И око тих je питања вођена борба готово кроз цео 19. век. Али та је борба била више везана за питање политичке него за питање економске природе. Тако je то било бар споља, а у основи су главну улогу играла економска питања. Али тамо где нема политичких слобода тешко je, готово немогуће, водити борбу и за економску једнакост. С тога је уставна борба кроз цео 19. век била сведена на признање и на освојење основних полнтичких и грађанских права. И то је био потпуно један логичан ред. Пре свега je требало дсгћи до политичких слобода na онда ићи даље, у област економске једнакости и правичности. Стога јејош Велика Француска Револуција истакла сва главна политичка питања, као: питање општега права гласа, питање о слободи штампе, а по том и питање о укидању феудалних одно-еа. Сло

боду je штампе бранио нарочито Робеспиер. Покличи Велике Француске Револуције „Једнакост, Братство и Слобода" означавали су у првом реду политичку равноправност грађана, а не и економску. На тај начин за устав су добила значај само политичка питања, доксу економска питања остала потпуно ван његовога домашаја. Буржоазија којасе у главном не само помирила са политичком једнакошћу грађана, већ се чак за њу и борила, била је одлучно против могућности и економске једнакости. Њојзи-се чинило да је учињено све кад се народу призна|у само политичке слободе. Економска. једнакост за буржоазију изгледала je исто тако као једна немогућност, као што је за представнике феудалнога поретка морало изгледати, да je немогућа политичка једнакост грађана. Отуда је дошло, да до сада ни један Устав у свету, па ни код нас, није ни покушао да обухвати и питање о економским правима грађана и да исто тако призна и зајамчи и економску равноправност, као што је признао и зајемчио политичку равноправност. А данас су баш та економска питања не само исто толико важна колико и политичка већ и још много важнија. Велике политичке борбе већ су у главном завршене и сад се ушло у велике економске борбе; ушло се још поодавно. И то су баш те борбе који изазивају данас у нашем друштвеном организму тешке конвулзије и кризе. Стога данас један Устав, ако хоће да буде на висини времена, не сме остати у традиционалним границама досадашњих Устава, који су до сада из оправданих разлога остајали само у границама чисто политичким. Један савремени Устав мора безусловно изаћи из тога традиционалнога и уског оквира и обухватити осим политичке и другу исто толико важну страну нашега друштвенога живота, а то је социалнб-економсќа. Колико је год раније било важно питање, да се свима грађанима уставом обезбеде иста политичка права, исто је толнко данас важно, и поред и мир још и важније, да се свима графанима обезбеде подједнако исти правични економски услови живота. Устав данас мора бити исто толико један основни економски, колико и основни полигички закон. А је ли то случај с владиним нацртом Устава? На жалост није. И то је по моме мишљењу један од најкрупнијих недостатака овога нацрта. (Добацивања: „Па то ће се законом уредити.”) Да, господо, ја сам очекивао такав одговор. Али Устав је виши од закона. Закони треба да се раде на основу Устава. А и законодавац треба да има дате директиве у Уставу исто тако и за уређење економских и социјалних односа у друштву као што их има за регулисање политичких и грађанских права. Али томе се противи буржоаска и капиталистичка традиција о неприкосновености приватие својине. И та је традиција исто толико. јака и још више, колиќо је раније била јака. непомирљивост владајућих према. равноправности политичкој. Но као год што је раније политичка неједнакост посгала за правилан и успешан друштвени развитак неподносима, исто је тако постала данас неподносима и крајња економска и социјална неједнакост. To мора бити јасно свакоме. С тога треба попуштати времену. И то попуштање времену треба да се види-и у нашем новом уставу, Законодавцима се морају још у уставу одредити правци којима имају да се крећу при уређивању социјалн.о-економских односа у наигој држави. 14 тн правци морају водити еко-