Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

22

IV. седница 7. фебруара 1921. године

својој социјалној намени. Изгледамии чини ми се, да та животна теорија, која тако сматра својину, има донекле подударности с оним што је Прудон рекао: Својина je крађа! Јер шта је у основи благо које се збира кроз данашњи капиталистички механизам, ако не социјално благо сабрано силом механизма каоиталистичког режима из лгного џепова и руку у мало привреда и руку. Ово сабирање, господо, не треба да се збира за то, док се то благо извуче из привреде и да се њоме' угрожава привреда друштвена, него кад се већ сабира онда нека се то сабирање социјално и употребљава, а не антисоцијално. Стога мислим да модерни устав мора да ревидира досадање принципе у погледу својине. Мора да се уведе принцип, да својина буде социјална и да се изрично забрани да буде антисоцијална, онако исто као што је по данашњим законилга забрањено зеленаштво, отуђивање поверене имовине и т. д. Осим некретне својине, капитал данас има улогу да подигне привреду, да привреду разграњује и развије, и да привредно унапређује друштво. Већ сама та улога његова у друштву одбацује концепцију римских правника ii намеће капиталу такође једну социјалну улогу и дужност, те према томе модеран устав мора u у погледу капитала да се стави на једно више соцнјално гледиште, које мора да наметне капиталу или држаоцу капитала социјалне обзнре и социјалне дужности. У раније врелгекад су прављени пројекти устава, узимана је у обзир само материјална својина. Мефутим, једна од првих, еминентна и превасходна, рад, није била ничим истакнута. Замишљало се да је својина само некретност, или инструменат, или новац, а раду, који још није био одвојен од својих инструмената, који је ишао напоредо са инструментима није се признавало никакво право, већ je остао сам за себе у једном изузетнрм положају. Капиталистичко друштво, натерало је радну снагу да .се развије као особени чинилац у друштву и да се истакне са особеним захтевима и са особеним условима. Никога данас не може бити, који Те порицатИ превасходну улогу раду у данашњем економском друштву. Ми смо основали министарство за социјалну политику, чиме смо признали да већ почињемо да признајемо важност и томе чиниоцу раду али у ппедлогу нацрта устава Г. Пашића о томе чиниоцу не води се рачуна, нити му се поќлања пажња. С тога држим, да модеран устав, који хоће да задовољи све потребе народа, мора о свима тим чиниоцима да води рачун. Као што видите, господо, ја прелазим преко политичке. стране- предложенога устава и задржавам се поглавито на овој другој економској и социјалној страни. Moje je мишљење да овакав нацрт устава, као што je овај Г. Пашићев, што се тиче политичке стране, могао би да се узме за основу разговора, али држим тако исто да ову другу његову празнину која би обухватала економску и социјалну страну треба попунити, јер та празнина не може никако да остане и не треба да остане непопуњена. С тога мислим, да овај нацрт, онакав какав је, треба да се подвргне једној коренитој измени у том другом делу. Прелазим преко дела који говоре о дводомном систему, о коме Те можда који од мојих пријатеља говорити. Подиредседник д-р Томислав Томљеновић: .Има реч г. д-р Миленко ВесниТ. д-р Миленко Веснић: Господо, ова наша начелна дискусија, као што видите, упуТује се једним врло добрим путем. И ја сматрам за дужност, да у њој узмем удела, не само кар члан овог Уставног

Одбора, нег.о и стога, што сам као што знате стајао на челу владе, која је претходила данашњој влади господина Пашића и што сам са својим друговима био поднео један нацрт Устава, од којега је нацрт Устава г. Пашића једно поправљено и попуњено издање, али који у својим главним потезима садржи у глћвном оно, што смо ја и моји другови сматрали за најбољеда предложимо Уставотворној Скупштини за што према томе узимљемо и онај део одговорности који на нас пада, и што сматрам за дужност да и пред самим одбором образложим у колиќо ми то буде успело и пошло за руком. Допустите ми, да будем мало опширнији и да се у главном обазрем на цео нацрт Устава. Најпре хоћу да вам свратим пажњу на то, да је мишљење моје и мојих другова било, да Устав треба да буде што краћи. To има и својих стварних практичних разлога. Стварни су разлози у томе, што Устав као основни закон, треба да обухвати само крупне потезе, само главне принципе државног уређења, а да се све појединости живота, са свим струкама како управе, тако и друштвеног економског живота остављају појединим законима. Искуство је до сада показало, да.су најсавршенији они Устави, који су били најкраћи. И ако би ми се допустило да идем до крајњег примера којим би показао основаност тога тврђења било би ми довољно да вам свратим пажњу на то, да се најдуже за један народ одржао Устав, који је садржавао свега десет заповеди! Практична страна овог схватања је у томе, што, ако у Устав унесете само оно што je нашотребније, а не унесете у њ никакве појединости, остављате одрешене руке и лакоћу редовном законодавнол! телу, да у духу тога Устава развија живот без икаквих ограничења, и без икаквих тешкоћа. Али, разуме се, ми смо тако исто водили о томе рачуна, па то је учинио и нацрт Устава владе г. Пашића, ми смо велим, водили рачуна о извесним навиками о извесним потребама живота и наших прилика. За то је тај предлог морао да обухвати ништа више него што би се као идеално могло схватити, али ипак да не иде у појединости, које би поједини чланови овог одбора желели и чију смо жељу чули и у говору господина Дивца и господина Аврамовића. Ja ћу имати прилике да се на њихове приговоре нарочито свратим. То је што се тиче самога опсега Устава. Допустите ми сад неколико речи о његовом духу. Господо, као и сви продукти и људскога ума и људскога рада, и Устави се у појединим државама јављају као израз потреба дотичног народа, разуме се у дотичном тренутку његовога живота и развијања. И према томе под каквим приликама се устави рађају и стварају, према томе се одређује и њихов дух u њихов карактер, и њихове главне црте. Ја нећу, господо, да вам држим никаква предавања у уставном праву, јер не сматрам да је овде за то место, и не узимам то себи на надлежност да о томе говорим са више познавања него ли би о томе Morao да говори свако од вас; него ради оног што је пред нама, допустићете ми, да вам само на то свратим пажњу. Под приликама у којима су постали први устави a може се рећи да је упоредо или бар једно столеТе доцније са уставом енглеским постао и устав српски, из XIV столећа. Под тим приликама су ти устави имали да одговарају захтевима, жељама, и потребама дотичних народа; и они су према томе онакви, какве их ми видимо. Под приликама под којима је постао први француски устав. после револуције, он је могао бити само онакав, какав се је и јавио, т. ј. израз једног огромног нерасположења, израз једне страшне, дотле тешко подношене борбе,