Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

Стенографске белешке

21

ми смо стали на континентални систел! устава, Ми сдѕо усвојили устав, који је почев од 18. века усвојен у Сједињеним Америчким. Државама, а после пренет у Француску ■— на континенат и мислим да смо u према географском положају нашем добро урадили, што смо се на томе систему зауставили. С тога ми морамо уставом регулисати многе односе, који се у Енглеској регулишу законима, с тога се не могу помирнти с наглашавањем професора Г. Радонића, да привредну и културну сграну нашега народнога живота треба оставити законима. Данашњи устав не може бити само акт о политичкој организацији државе, већ о укупној њеној организацији, пошто ни данашња држава није само организација политичкога већ укупнога живота народнога. Многобројни сукоби у друштву, многобројне злоупотребе режима капиталистичкога натерале су давно државу да изифе из своје чисто политичке улоге, и она је морала законима да заштити дечији рад, да заштити женски рад у фабрикама, да заштити експлоатацију слабих; држава је могла поставити темељ све.му томе само тако, што је напустила либерално схватање о своме положају и својим задатцима. Да не наводим, господо, примере редом из појединих земаља, шта су у том погледу учиниле. Да наведем -само један пример из познате бастиље економског и политичког либерализма пример из Велике Брптаније. Тамо се сматрало једно од битних начела опстанка и развитка британског друштва: слобода рада, слобода опредељивања. Па шта смо видели на крају крајева? Од 1897 год. па на овамо Велика Британија стално напушта те освештане принципе, напушта концепцију да је држава једино политичка органнзација, и данас она стоји на челу држава које сматрају .државу више као социјалну а не као само политичку организацију. Законом Лојда Џорџа о стварању мале својине на селима учињен је први добар корак; затим закон о потпо.магању малих радњи п земљорадничких организација био је наставак доброга почетка. А ту скоро у 1919 години донесен јв закон о стварању једног система прнвредног парламента, налик нешто ако не и савршеније него што видимо у Немачкој републици. Да се зауставим само на томе једном примеру, на енглеском, где је еконо.мски либерализам био највише у при.мени, па је довољно да се разбије веровање да држава треба да остане једино и искључиво политичка организација. Нећу да прелазим из Енглеске у Немачку, која нам даје тако изврсне примере за потврду ове тезе. Осврнућу се на нашу земљу од ослобођења па на овамо. Ако бацимо поглед на организацију наше зел!ље за ове две и no године, ми ћемо видети да је наша држава примила један низ еконо.мских функција које немају оквира ни основа у ранијим уставима Краљевине Србије, а још много мање у нацрту који нам je поднела влада Г. Пашића. Тим новинама наша држава није само оно, што се негда замишљало, није само чувар • жандар, није више само судац ни бранилац земље од спољних непријатеља, него је у велико узела да буде регулатор економског живота измефу појединаца и постала у велико социјална држава, истинајош на свој начин и по своме схватању. Ми имћмо Beti две и по године на овамо министарство за чување народног здравља, чимејенаша држава документовала да је и за њу физичко здравље врло важан чинилац као што у опште и треба да се сматра, јер је људство не само привредни него ii културни фактор првога реда. Затим, министарство за социјалну политику, чиме је наша држава призиала да се социјална питања и сукоби не могу

и не смеју обићи, него да су и то питања која морају да занимају државне власти. Имамо министарство за исхрану и обнову земље. Далеко је од мене, господо, да овде улазим у критику појединих министарстава, у критику њихова рада. То није у овом тренутку моја намера. Ја салго помињем случајеве и факта. Имамо министарство за обнову земље, чиме је држава признала, да сматра за своју дужност, да се постара о обнови упропашћене наше привреде и снабдевању свих крајева, који ćy остали неснабдевени. Најзад, имамо министарство за аграрну реформу, које је узело на себе задатак, да држање земље постави на једну бољу, једну модернију и једну сношљивнју основу, чиме је држава признала да ни ту област државног живота не сме да стави самој себи. Из тих само неколико случајева довољно је да се види, да је наша држава сило.м самога живота, силом развитка и прилика социјалних, које су се развиле, морала да напусти једину љуску политичке државе, да напусти концепцију о искључиво политичкој држави, и да је пришла схватању о новој модерној држави, чиме је признала, да је она данас n економска и социјална организација. Има један ред у нашој земљи земљораднички ред који је најзанемаренији, и о чијем се животу најмање интересовања досад показивало. Оно примитивно стање, које је до пре 30 година владало у нашој земљорадњи, још је могло и правдати такво понашање. Мефутим, капитализам и промењени одношаји економски као и развијање социјалних прилика почели су од пре 20 година да задиру и у наша села кроз разне облике: прво кроза зеленаштво, па онда кроза посредничку трговину, којој је сељак упућен на пијаци. Најпре кроз просто лично зеленаштво, па после кроз многобројно организовано зеленаштво, које је нашло израза у многобројним банкама, капитал је напао земљорадњу у толикој мери, да се она осетила збуњена и угрожена у свом опстанку. Он је у. први мах напао само приходе земљорадника и полако идући својим победничким ходом u кораком, он је затим напао у селима и на производњу земљорадника, напао je на ону тврфаву, која је дотле била непобедна. Не само што је напао на продукцију аграрну, него је ударио и на својину земљорадникову, ударио дакле у његове најважније инструменте за рад, напао до те мере, да је земљорадник данас збуњен. То је учинило, да се наш сељак по примеру, који му дају градови, освестио и пришао принципу, да се организовано брани, и у колико не узмогне да се на тај начи-н одбрани, да апелује на државу. Свето и сав развитак социјални и економски ставпо је држазу пред нове проблеме, пред нове задаће, пред нове одношаје државе према земљорадницима. Са свих тих погледа, и ако станемо на континентални принцип устава, ми не можемо да се задовољимо с уставом, који би регулисао само политички живот. Мн морамо радити и тежити за уставом, који би регулисао васколики живот у држави. Ми морамо радитп и тежити да уставом који би обухватио све нове функције државне и све нове концепције друштвене. Тако на пример једна од тих концепција јесте и схватање својине. И предлог устава г. Пашића у том погледу стоји на старом римскол! правилу о својини. Мефутим, као што знате, данашњи друштвени живот је ту концепцију сасвим променио. Данашње право својине није више он.о, што су римски правници тврдили. Својина је данас једна социјалиа појава, која садржи социјалне функције ii дужности, и она се може трпети само дотле, докле врши социјалн- дужиости и докле одговара