Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

41

вести у другим државама све дотле докле влада режим нмперијализма, који под својим утицајем држгЈ цео капиталистички свет. Принцип самоопределења народа примењен је у Русији чак и на поједина племена. И ja потсећам вас, господо, који мислите да смо ми некада били централисте а сада нисмо, да је царистичка Руеија била централистичка а пролетарска Русија је Федеративна Совјетска Република. Царистичка Русија са чисто хегемоннстичким тенденцијама хтела је да покори не само све народности него и сва племена. Украјинци стоје од прилике према владајућим Русима у истом односу као Словенци и Бугари према Срдима. Односи Украјинаца према Русима нису ни у колико друкчији од односа Словенаца према нама. Наши другови у Русији признају принцип самоопредељења и појединим племенима. Тако се Украјина конституисала у засебну совјетску републику, која је саставни део руске федеративне совјетске републике. Ми, господо, признајемо принцип самоопределења и појединим племенима; међутим империјалистички капиталисти, који владају у свима државама, тај принцип не признају и несумњивијим народима. (Д-р Светислав Поповић: А рат с Пољском?) То је био одбрандбени рат, чисто одбрандбени рат. (Д-р Светислав ПоповиР: Апсолутно није тачно.) Ако уопште знате како је до тога рата дошло, онда ие може се спорити да је то био одбранбени рат. Руси су свима и на пракси доказали, да су они признали и дали апсолутно свима суверено право самоопредељења. То еу историска факта која не може порећи ничија анимозност. (Ј. ДемитровиР: То није марксистички.) Ja нећу да улазим са вама на овом месту у дискусију о марксизму. Маркс је писао пре 50 —60 година о националном питању; један велики период раздваја нас од тог времена кад је Маркс писао. Ми идемо и развијамо се у духу учења нашег великог учитеља Маркса и зато, баш кад не видимо као и он сам не сматрамо његово учење као догму него као директиве и метод за проучавање друштвених појава. И у томе смислу ми смо данас најдоследнији марксисте, кад овако гледамо на ствари и овако тумачимо појаве. После овога лети.мичнога погледа на политичку, економску привредну и финансијску ситуацију, у којој се развијала држава Срба, Хрвата и Словенаца од њенога постанка па до данас, ми комунисти сматрамо, да из свега тога хаотичкога стања а оно је хаотично у највепој мери и у свима областима друштвенога и државнога живота има само један излаз, а то је, социјална револуција, т. ј. коренити преображај друштвенога и државнога уређења. Ми сматрамо, господо, да је капиталистичко друштво неспособно да реши све оне многобројне проблеме, које је истакла ситуација и у току рата и после рата. Ми сматрамо, господо, да се сви ти проблеми могу у потпуности, и ако само поступно, решити, тек и у једном новом друштвеном државном систему. Ми тражимо промену система. јер сматрамо, да је узрок и извор овом целокупном хаосу у свима гранама државног и друштвеног живота, у самом урефењу капиталистичког друштва. Ми тражимо промену капиталистичког друштва, ми тражимо заснивање друштвеног живота на комунистичкој основи, ми тражимо организацију производње и потрошње на комунистичкој основи, јер само у тој промени система ми гледамо излаз из овога страховитога хаоса, у коме се друштво гуши. (Министар ПољопривредеиВода д-р Јанковић: Само сви бегају из тога раја.) Беже само паразити беспосличари. 0 принципима нашег совјетског државног уређења, говоСтенографске белешке

niilie од другова, који ће узети реч ' што овом приликом хоћу да нагласим, то је да наша совјетска држава или диќтатура пролетаријата, значи владавину огромне већине раднога народа организованог у радничка, војничка и сељачка већа. Совјетска република је држава радника и сељака. У совјетској држави имају сва права, сву власт и сва богатства само они који раде а несумњиво да они који раде представљају огромну већину једнога друштва. Према томе, диктатура пролетаријата, као владавина раднога народа, ни у ком случају не може бити владавина једне мањине над већином, него владавина огромне већине у корист целокупнога друштва. (Министар Пољопр. и Вода д-рЈанковић: A немају onftera права гласа). Право гласа има сваки онај који ради, а то су и физички и умни радници, то су чиновници, то су сељаци и све остале категорије које активно учествују у привредноме животу. Бивши генерали, који нису хтели да се прихвате кориснога посла, или банкократе, који леже на злату и бриљантима и гледају путем шверца да се одрже у животу, ти разуме се не могу имати права гласа и не могу имати утицаја на ток државних послова, али таквих је све мање и мање. Принцип обавезнога рада који гласи: Само онај који padu, има права да једе, натераће и натерује све више и више оне, који нису хтели, да раде, да раде. Јер данас у Русији може да живи, и то врло добро да живи, само онај који ради, а они који не раде u покушавају да живе од шверца ти причају о баснословној скупоћи у Русији. Истина је да та скупоћа посгоји. Баснословна скупоћа није измишљена: она постоји, али она постоји за оне који су овамо морали да побегну као ленштине и нерадници међутим, за огромне слојеве радног народа чак ни у варошима скупсЉа не постоји. А и да не говорим о сељацима, несумњиво живе знатно боље него у нашој земљи и бескрајно боље од стања, у коме их је револуција затекла. Радници и сви који раде живе данас потпуно задовољно с обзиром на блокаду. (Граја). Председник д-р Миленко Весниll? МоЛим господу посланике да не прекидају говорника, јер tie га иначе одвести са терена на коме je, и ово nche бити одборска дискусија. Д-р Сима MapKOßiih : С обзиром на блокаду, kojom je ографена Русија од осталога света и издвојена из светске* привредне заједнице, сасвим је разумљиво да постоји оскудица у врло многмм артиклима, али ту оскудицу подносе равномерно сви. Не постоји на једној страни луксус, а на другој оскудица, ве!l ту оскудицу, које има у појединим артиклима подносе сви подједнако. Тамо се заједнички дели и добро и зло. Тако изгледа наша совјетска држава, наша совјетска република. 0 свим принципима совјетског устава, свим преимуРствима совјетског устава над осталим • уставима, говориће као што сам веР поменуо један од другова, који Ре доцније узети реч. На крају свога говора желим са неколико речи да се осврнем на нацрт Устава, који је предложила влада г. Пашића. Одмах могу изјавити, да Ремо ми комунисте гласати и у начелу и у појединостима противу оваквог реакционарног устава, какав је предложила влада г. Пашића, јер се ми, почев од првога члана. који афирмира монархију, па до последњега 86. члана, који отвара широка врата државним ударима, апсолутно не можемо да сложимо. готово ни са једним од предложених чланова. Овај 6