Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

42

V. седница — 8. фебруара 1921. године

Устав, господо, има као једну од својих органских мана то, што су му многе одредбе кратке и врло еластичне. Еластицитет појединих одредаба може бити кадкад и врлина у земљи у којој превлађују слободоумне тенденције, али такав еластицитет одредаба у земљи у којој се безобзирно газе и Устав и позитивни закони, може бити врло фаталан, јер ће се увек злоупотребљавати од владајуће класе на штету радничке класе и радног народа. Устав треба да буде кратак. Нико не тражи то да он буде дуг, и г. Веснић у томе имаправа. Али Устав мора садржати основне принципе државног уређења и организације политичког живота у једној земљи. И у томе се сви слажемо. Али ја вас питам, господо, какав је то принцип кад се каже: штампа је слободна у границама закона или кад се каже, да грађани имају права на зборове и удружења у границама закона. То није никакав принцип. Принцип треба да обележи границе у којима ће се кретати закон; међутим ове одредбе стављају закон изнад Устава, a то je једна аномалија. Ми хоћемо да у Устав уђу принципи, али да ти принципи буду у истини принципи, а не шупље фразе. „Штампа је слободна у грани Цама закона“, „грађани имају права на зборове и на удружења у границама закона“. Који су то закони, и које су то границе? Закони треба да се крећу у границама уставних принципа, a не обратно. У овоме je уставу међутилт. све окренуто главачке. У овом Уставу је све изврнуто (Глас: Најбоље је, како је у Русији). Тамо постоји слобода и штампе, и збора, и удруживања за радни народ. Да пређем преко одредбе о својини, о којој ће се говорити опширније, кад се буде формулисао наш совјетски Устав; да пређем и преко одредаба о Краљу, које сву власт дају једном неодговорном лицу, па да се задржим са неколико речи на одредбама о Народном Представништву. Овај Устав, који је у многом само једно у знатној мери погоршано издање предратног србијанског устава, предвиђа дводомни систем. Тај системје бранио до сада само г. д-р Веснић и бранио га је из различних разлога (Глас: И г. Министар Правде) Први разлог, који је г. Веснић истакао као најглавнији од свих јесте тај, што сенат постоји и скоро у свим другим земљама. Али баш искуство, које се има са сенатом у свим другим земљама, реакционарно искуство које се има са сенатима у свима земљама, говори против завођења сената у нашој земљи. Најинтересантније je било то, кад ј<г. Министар за Конституанту, говорећи о сенату, и не у његову одбрану, рекао само једну реченицу: сенат се заводи, да би се утврдио и учврстио демократски режим у овој земљи. Ако је г. Министар за Конституанту хтео тиме направити један виц, онда је успео, али ја се бојим, да је он то озбиљно рекао. (Министар за Конституанту Марко Трифковић : Ви сада правит-е виц). » Г. д-р Веснић наводи још један разлог у корист сената. Он констатује један факат, да је парла.чентаризам у свим земљама, а нарочито у нашој зелlљи, изгубио врло много од свога угледа. То смо ми господо тврдили и тврдимо од дана састанка оног монструознога парламента, који је вршио власт у нашој земљи, као што је било Привремено Народно Представништво. Требало je подићи углед парламентаризма тиме, што he се створити изнад парламепта једна стручна бремза. То је био смисао одбране сената од стране г. Сенат треба да буде једно стручно тело. У чему се међутим састоји стручност

тога стручног тела? Ако разгледамо квалификације, које се траже од посланика, који улазе у то стручно тело онда је јасно, да се тај стручни парламенат по својој стручној структури не би ни у колико разликовао од обцчног парламеата. Јер каква је то стручност, ако је неко свршио средњу школу или ако је два пута био изабран за народног посланика? Ја мислим, да је то пародија на стручност једнога парламента и да тај разлог, да је потребно једно стручно тело, које би имало сарађивати у законодавном раду апсолутно отпада, кад се оно има саставити онако, као што га предлаже нацрт Устава г. Пашића. Ми протестујемо против тога, да се г.г. Министри издвајају из редова обичних грађана и тражимо, да и Министрима суде за њихова дела обични судови. Кад је реч о пореској обавези, ми тражимо, да се унесе у Устав принцип ослобођења од пореза једног минимума потребнога за ексистенцију. Кад је реч о војсци, на коју се троше силне милијарде, ми тражимо, да се стајаза војска укине и да се заведе обавезно наоружање народа. To je најбоља гаранција, да ће народ бити увек спреман бранити своју слободу против свих непријатеља, па ма с које стране они насртавали на његову слободу. Најзад, господо, чл. 85. предвиђа, да је за сваку промену Устава потребна квалификована већина од две трећине од укупног броја чланова. Господин Министар за Конституанту сматрао је за потребно, да се на ову ствар не осврне. Свакако му је било врло незгодно после оне силне борбе противу квалификоване већине, да на овом месту заступа принцип квалификоване већине. Ha једној од седница којој је присуствовао и господин Министар за Конституанту, када сам га упозорио на контрадикцију између његовог држања у том питању квалификоване већине, кад је реч о промени макар иједног члана овог Устава, казао je: „Да, господо, ми ћемо да бранимо и да одржимо оно што створисмо." И ако овај Устав буде донесен с једном обичном апсолутном веђином, он he бити донесен противу огромне већине гласача и бирача, јер чак и једна већина која би бројала 211 посланика, ни у ком случају не би представљала већину бирача. Задржавање тако донетог Устава значи задржавање насиља које је овим Уставом санкционисано. Принцип квалификоване већине, који се датира из крфске декларације, има свој дубоки разлог кад је реч о доношењу данашњег првог Устава за државу Срба, Хрвата и Словенаца. Сви разлози господина Министра за Конституашу, као да је надполовична већина, половина један више, квалификована не могу се узети озбиљно у обзир. Господин Министар каже, да је то квалификована већина према обичној већини, која износи х /в- Ако бисмо хтели остати на том становишту, онда бисмо могли логично закључити, ако кворум за обичне послове сведемо на једну четвртину да би и онда једна трећина била квалификована већина. У ствари кад је реч о квалификованој већини, њен смисао и њена дефиниција je у томе да je то која је изнад надполовичне већине укупног броја (Гласови: Присутних!) изабраних посланика, на пр. 3 / ѕ , 2 /з, 3 /± и т - ДТако je схваћен принцип квалификоване већине и у крфској декларацији. Најпозванији да буде тумачем у тој ствари несумњиво je д-р Трумбић. (Глас: Зашто?) За то, што је он био као председник Југословенског Одбора, један од најактивнијих сарадника на тој декларацији. Да се одиста лшслило на квалификовану већину у оном смислу као што се то овде од неких страна заступало, најбољи је доказ један коментар крфске декларације, који је дао г. д-р