Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

Стенографске белешке

43

Трумбић, одмах пошто je декларација донесена, а који није демантован ни с које стране. Господин д-р Трумбић у том коментару каже: Реч је овде о Уставотворној Скупштини каква се састала и каква је требала да буде данашња Уставотворна Скупштина (чита): „Ова скупштина неРе одгласати устав апсолутном већином него квалификованом, коју Ре одредити она сама. Апсолутна веРина не може да се прими, јер би она могла да наметне један устав врло бројној мањини, а то би могло имати за последицу, да апсолутна већина натура једном великом делу народа оно што она хоРе." To je тумачење квалификоване веРине, како је она била примљена у крфској декларацији. При том се вије мислило, као што је овде јуче наглашено, на племенску него на бројно квалификовану већину. И то је, господо, један неминован захтев стварности у којој се данас налазимо. Јер по самом начину како је наша држава постала, требало је усвојити принцип племенског самоопределења по покрајинама, али ако се то хтело избеРи, а то се хтело и могло избећи, онда се имао усвојити принцип квалификоване веРине. Ако се негира и једно и друго, онда се стајева апсолутистичко, централистичко и хегемонистичко становиште. А ако се то становиште буде спровело и кроз устав, онда то може довести до недогледних последица по наше државно и народно јединсто. (Министар Пољопривреде В.ЈанковиР: Шта ћете рећи ако би гласало 212?) Ја мислим да сам довољно објаснио шта je квалификована већина. Најзад, господо, да споменем само једном речју самоуправу, онакву како је предвифена у нацрту владе г. Пашића. Ta самоуправа у колико је у уставном нацрту предвифена, само је једна фикција од самбуправе. Она по овоме уставу, у самој ствари, и не постоји, јер на челу т. зв. обласних самоуправних представничких тела стоји краљевски комесар, који има права да суспендује сваку одлуку тога тела. To je, господо, иронија на самоуправу. С друге стране, једним врло великим бројем области, које су уставом предвифене, очевидно се ишло за тим да се сузи самоуправа самих тих тела, јер је јасно да Ре самоуправа бити у толико мања, у колико тих caAtoуправних тела буде више. (Д-р Славко Шећеров: Значи да у општини у опште не може ни да постоји.) Па и не постоји; најбољи вам је доказ зато случај г. Драшковића код београдске општине. Ми комунисти дошли смо на један сасвим законити начин на општинску управу, и примили на сасвим законити начин дужност. Али je г. Драшковић послао чету жандарма да нас са уораве збаце. То су принципи самоуправе коју ви браните и коју желите да и кроз устав проведете! Најзад, господо, има још неколико крупних начелних недостатака у овоме уставу. Као што се веР поменуло раније од неких говорника, и ми тражимо да се у Устав унесе принцип обавезне заштите и осигурања радне снаге. Ми тражимо осигурање не само за раднике, него и за земљораднике. Ти принципи морају уРи у Устав, ако хоРете да Устав буде бар донекле израз социјзлних потреба данашњега времена. Има још један велики недостатак у овоме данашњем Уставу: У њему се уопште не говори о заштити националних мањина. Господо, ми у нашој земљи имамо више од једног милијуна становника других, несловенских народности (Богумил Вошњак: Њих је заштитио Версаљски Уговор.) Једна држава Aiopa сама својим законодавством да регулише односе који се тичу њених поданика, а не да остави то мефународном законодавству.

Ja вас упозоравам на Чехословачку. У чехословачком Уствву читава једна глава говори о заштити националних мањина. (Бог. Вошњак: Колико милијона има тамо који припадају тој мањини?) Кад је реч о принципу онда број ие игра никакву улогу. (Вошњак: Масарик се на то обавезао пре него што је изабран) По неколико стотина хиљада Маџара, Немаца, Бугара, Арнаута, и т. д. живе код нас и њима се мора, господо, загарантовати најпунија слобода националног и културног развитка. Ми инсистирамо да то уђе у Устав и ми Ремо бити слободни да у специалном претресу поднесемо и конкретне предлоге за то. Најзад, господо, последњи члан Устава, члан 86., отвара широка врата, као што сам и казао, државним ударима и даје могућности свакој влади да у свако доба суспендује и оно мало слободе и грађанских права, што их овај Устав иначе гарантује. На крају, после свега овога, ја се надам, господо да овакав Устав не ће проРи. Ja се надам, да ће он још у начелу бити одбијен, јер он то у пуној мери заслужује. Јер, ако би се он примио, то би значило само санкцију једне реакционарне и насилничке политике, која се досад водила у овој земљи. Таква политика, господо, одвешће нас из овог рђавог стања у још rope. Таква политика појачаће у још већој мери оно силно незадовољство у масама раднога народа у свима крајевима наше земље и изазвати недогледне последице које могу бити фаталне и по наше народно и по државно јединство. Ми упозоравамо благовремено на све те недогледне последице и пребацујемо сву одговорност на оне, који буду форсирали доношење овога Устава као и на оне, који буду потпомагали доношење овако реакционарног Устава. Председник д-р Миленко Веснић: Господо, ja ћу данашњу седницу закључити, а заказаРу сутрашњу за исто време у 9 и по часова пре подне. Само вас молим да будемо тачни, и да ваставимо рад. На крају дозволите ми једну напомену, да је не бих морао сутра чинити. Ја вас молим, да удесите своје држање тако, да упадањем у реч не изазивате сувише говорника и да на тај начин губимо време. Нама остаје још мало времена за ову начелну дискусију, и то треба да искористимо непрекидном начелном дискусијом, а то ћемо учинити ако представницима свакога правца оставимо пуну слободу и сву мирноРу да те своје погледе изложи. Има реч г. Љуба Јовановић. Љуба Јовановић : Требало би, г. председниче, ставити на расположење сав материјал, који би нам био потребан при нашем послу, а то је на првом месту материјал који је јуче поднео г. Вошњак. То је једно.' Друго, Скупштини су саопштене неке депеше, које имају за предмет некакве жеље и погледе, што се тиче новога Устава. Ја мислим, да нам и то треба саопштити. Г. Председник je казао: упутиће се надлежном одбору. Ја мислим, да је то наш Одбор. Председник д-р Миленко Веснић: Реч има г. д-р Матко Лагиња. д-р Матко Лагиња: Ја бих молио, да г. председник буде тако добар, те да нам даде сваки пут у наредној седници неке изватке комунике-а, од сваке претходне седнице. Мислим, да је и право и потребно за чланове овога Одбора, да имају ток расправљања пред очима, бар у изводу. Председник д-р Миленко Веснић: Господине колега, ви сте били слаби и нисте били на ранијим седницама. Решене су две ствари. На првом месту, 6*