Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

44

V. седница 8. фебруара 1921. године

да се стенографске белешке, по један примерак, даду представнику сваке групе. Према томе, он има само да их затражи од стенографског биро-а и добиће. Исто тако решено је, да се од сваке седнице прави једно службено саопштење, у чијем редиговању треба да учествују представници свих група, да се не би могло пребацити, да једна група то редигује у једном или другом правцу. Међутим, досадање искуство показало је, да се ниједан представник ниједне групе није јавио, да се заинтересује за то саопштење, и ми га имамо свакога дана и оно стоји на расположењу. Има реч г. д-р Мехмед Спахо. д-р Мехмед Спахо: Хтео сам да упутим питање г. Председнику поводом одредбе пословника, по којој групе у року од 14 дана имају да поднесу предлог за измену читавог Устава, или појединих одредаба. Мени није јасно, како треба да се држе групе, које су заступљене у овом Одбору. Морају ли и ове групе поднети свој предлог за измену, или је довољно, да представници појединих група овде своје предлоге усмено изнесу и да их овде и формулишу. Ја бих хтео да споменем, да би то био један излишан посао, ако бисмо морали и писмено подносити те предлоге, а при том их и усмено образложавати. Ја мислим, да би било сасвим довољно, да се ти предлози овде усмено образложавају, а да се писмено подносе само у толико, у колико то иде на мењање текста. Ово нарочито вреди за оне, који nete подносити читав нацрт Устава, него којн te подносити предлоге за измену појединих чланова Устава. Ја нисам начисто у тумачењу овога пословника, ја би молио, да г. Председник и чланови Одбора то аутентично протумаче. Председник д-р Миленко Веснић: Ако ми господа допусте, ja ty саопштити г. д-р Спаху у овом тренутку за сада сво[е лично гледиште. Како се мени чини, то је питање више појединих група, које се за извесне измене интересују. него питање Одбора. Ако поједина група сматра, да она на једно крупно питање полаже нарочиту важност, онда је у њеном интересу, да она у том смислу поднесе писмен предлог тако, да би сви чланови Одбора имали MorytHOCTH, да се такође тим послом позабаве, о њему промисле и да о њему воде дискусију. Ако су то међутим питања другога реда, или питања редакције појединих чланова предложеног Устава, онда је излишно да се подноси нарочити писменм предлог. Кад дођемо на специјалну дебату, кад буде реч о појединим члановима, ja предвиђам евентуалност чак и кад буду сви предлози Bet поднети, да te се као резултат нашег заједничког рада јавити предлози за модификацију једног или другог члана, и за ту евентуалност мени се чини да треба допустити такву ширину, да се код Сlѕецијалне дискусије појединих чланова кад буде поједини говорник говорио. и дао мотивацију за то, да се може у онол! тренутку поднети редакција какву он предлаже, и о томе te онда одбор дискутовати и решавати. Ако се Одбор слаже с овим, ја мислим да преко овог питања можемо прећи дал_>е. Подиредседник д-р Т. Томљеновии: Ја мислим да је г. д-р Спахо хтео и даље да дозна мишљење г. Председника, а то је за онај случај ако он изнесе један предлог, па не буде примљен бд Уставотворног одбора, да ли је довољно, ако он усмено предложи тај предлог, да тај предлог буде у Уставотворној Скупштини третиран. То је најглавније и најважније питање. Наш Пословник стоји на стајалишту да се имаду сви они предлози поднети писмено. Само онај предлог који Уставни Одбор

прими као предлог Уставотворног Одбора или као предлог Владе, може да буде коли за цео нацрт Устава толи за поједина поглавља, дискутован у Уставотворној Скупштини, и само онај предлог који је по пропису овога закона писмено поднет. Такво је дословно тумачење Послов.ника. Сад једно шире тумачење Пословника: да би се могао овде од једног члана' одбора поднети уемени предлог, па да тај предлог дође у Уставотворну Скупштину, и ако није писмено поднет, то шире тумачење не може дати ии као Уставни Одбор, него да може даги Уставотворна Скупштина. А ако се господа надају да te Уставотворна Скупштина тако екстензивно тумачити закон, онда могу на свој ризик усмено подносити предлоге. Д-р Мехмед Спахо: Ја држим да у овом случају, ако се прими ово што је казао г. Председник, да у том случају онај који ставља предлог или стилизацију појединог чтана, може дати своје одвојено мишлење, ако му се предлог не прими. Ја мислим да би нам најбоље могао ту ствар објасниси г. д-р Лаза Марковик. Председник д-р Миленко Веснић: Ja мислим да се ми за сада ограничимо на одлуку која се односи на рад овога одбора, a односно тога иако ћемо Скупштини предложити, одбор te о томе имати прилике да дискутује при закључку свога рада. (Др. М. Сиахо: Али на тај начин могао би проћи и изиграти се онај рок.) д-р Лазар Марковић: За посланичке предлоге постоје два рока. Једни су предлози који се подносе у моменту кад Уставни Одбор ради, у року од 14 дана, na онда пословник предвиђа, кад одбор заврши свој рад и предложи Уставотворној Скупштини један одређени нацрт Устава, да се тај нацрт штампа и раздели поеланицима, и онда посланици опет имају право да подносе предлоге поводом тога нацрта Устава, који предлаже Уставотворној Скупштини сам Уставни Одбор. И онда том приликом важи опет онај исти пропис колико посланика могу подносити предлоге, и ти предлози поново иду у одбор. И ако их одбор прими, онда се тако примљен једном изменом замењује одговарајући члан у Уставу. А ако их не прими, он констатује, да их не прима. И у Уставотворној Скупштини, приликом одлучивања, дискутује се једновремено о тоље предлогу. И каже се изрично: „ако Скупштина друкчије не реши.“ Прво се гласа о предлогу Одбора. Ако Скупштина налази, да је предлог појединих посланика тако интересантан, и има изгледа, да te бити примљен, може се решити, да се прво о томе предлогу гласа. Вама дакле остаје могућност, да накнадно поднесете предлог. Само ако је неко педант, може се појавити питање, да ли се истим редом један предлог, који је једном пропао, може поднети поново. (Д-р М. Спахо: Предлог, који је у одбору пропао, може се поново поднети) Председник д-р Миленко ВесниЋ : Имам да вам саопштим, да је члан одбора Југословенског клуба г. Степан Војнић-Стунић болестан. Према томе, на његово место сада као члан тога клуба јавио се је г. д-р Шимрак. Ја вам то саопштавам ради знања. Данас су се јавили за реч од господе посланика, који te сутра говорити: г. г. Ђоновик д-р Шнмрак, д-р Мехмед Спахо. д-р Лаза Марковић: Јављам се и ја за реч. Председник д-р Миленко Веснић : И г. д-р Лаза Марковик Према томе ми ћемо продужпти сутра исти дневни ред.