Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava
Стенографске белешке
45
д-р Лаза Марковић : Молим да се позове наредни члан на место г. Марка Ђуричића, који је постао министар. Наредни члан је г. Жарко Миладиновић. Председник д-р Ммленко ВесниЕ: Клуб га је позвао. д-р Лаза Марковић : Пошто један члан пре-
стане бити члан одбора, то је одбор дужан позвати наредног са листе. Председник д-р Миленко Веснић: Данас he бити позван од стране одбора. Закључујем данашњу седницу, a идућу заказујем за сутра у 9 и по часова. Седница је закључена у 12 и 45 часова.
VI СЕДНИЦА
УСТАВНОГОДБОРА УСТАВОТВОРНЕ СКУПШТИНЕ КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА одржана 9. фебруара 1921. године у Београду.
Председавао Председник д-р Миленко ВесниЕ. Секрешар Милан Бошковин. Почетак у 9 и по часова пре подне. Председник д-р Миленко ВесниЕ: Господо, отварам б. седницу Уставног Одбора. Има реч колега г. Ђоновик Јован Ђоновић: Господо! Пре него бих ма што рекао о пројекту Устава владе г. Паилгћа, дозволите ми да констатЈЈем овај факат; Црна Гора била је прва од наших области која се је ујединила са Србијом и Југославијом. Безикаквих ограда, без икаквих „нагодаба", народ Црне Горе ујединио се je са својом браћом. Онај вековни мученик, који се је вековима борио за слободу народа и за национално уједињење није друкчије Morao ни поступити. Ми смо из Црне Горе, господо, принели на олтар народног уједињења све што се је могло принети, ми смо принели вековне борбе, вековне патње и принели једну независну државу. И то све без роптања и приговора. И ја, као посланик из Црне Горе, у колико народни посланик може добити императивни мандат, добио сам га, да свега једну ствар у Уставотворној Скупштини искључим из дискусије, а то је народно и државно јединство. Кад вам ово кажем, ја тумачим и мисли свих Црногораца, а дужност ми је да вам то овде речем, зато што сам ја једини представник из Црне Горе у овоме одбору. Али, господо, ако је деко државног и народног ујединњења ван сваке дискусије, није све оно што треба да уфе у Устав земаљски. Сви значајни друштвени погледи и све основне друштвене силе треба да нађу одзива у Уставу. Онако исто, као што сви друштвени редови живе једни поред других, развијају свој активитет једни уз друге, тако исто треба сви да добију легитимитет и санкцију за свој j ад у Уставу земље. Занемарити ма који друштвени ред, игнорисати ма коју компоненту друштва, било би на штету целине, на штету посла Koia мислимо да урадимо. Ако мислимо да наш посао, да наш Уставтреба да буде трајан, онда он треба да обухвати у основним потезима економски и социјални живот. Господа која су пре мене говорила, су и довољно и убедљивих разлога за то. Је бих желео да поменем још свега толико, да би требало тежити да се наша држава организује тако, да у њој не буде ни оних ќојих гоне, ни оних који су гоњени; да не буде оних који би
бида експлоатисани. нити рних који експлоатишу; да у њој буде загарантована највећа социална правда. Јер, ако остане као што је данас, ако друштвени слојеви буду незадовољни једни с другим, ако се продужи бездушна експлоатација слабих, онда се борба комонената друштвених nete моћи избећи, него he се развити до пароксизма, а тим и Устав и дело уједињења, као и држава, доћи у питање. Грађанска демократија преживљује једну велику кризу за то, што је целокупну своју пажњу посветила политичким проблемима, и што је занемарила економске агенсе (чињенице.) Њој је остало да реши још једно крупно ссцпјално питање, а то је да дух демократизације помакне с политичког на економско поље. Демократска држава онако исто како се је умешала у све политичке односе у друштву, мора да се умеша и у све економске односе. Она мора да социјализира своје функције, ако xohe да одговори највећим потребама и друштва и времена. Држава организована онако, како предвиђа Устав владе г. Пашића, не одговара ономе што се очекује од њега. Овај нацрт устава поред основних мана, што је врло често опширан тамо где је требао бити концизнији, што је концизан и оскудан у изразима, тамо где је требао бити опширнији, садржи и основну ману, no мом дубоком убеђењу, што је за нашу државу предвидео монархистичку форму владавине. По мом мишљењу, господо, то је један рфав пут за организацију државе. Монархија је једна преживела установа. Све нове државе које су поникле пссле овог великог светског рата усвојиле су, примиле су, републиканску форму владавине. Само ми једини остали смо при старој форми монархије. Монархија је брана социјалном прогресу, она. је сметња да се личност лако и брзо развије до степена. Консервативни и корумптивни елементи друштвени, они којима је стало до тога да се метну изнад својих суграфана и да их бездушно експлоатишу, увек нађу подршке код монарха. А ти и такви ел.ементи. не само што корумпирају друштво, него ометају сваки друштвени напредак. Графанске једнакости у монархијама не може бити. Све дотле, док у држави има функционера и таквих личности, чији поступци и личност не може бити предмет критике, дотле не може бити друштвене једнакости. И све дотле, докле год има људи, који не одговарају за своје поступке, који могу и