Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

46

VI. седница 9. фебруара 1921. годиие

отаџбину да издају, а да не буду суфени, нема графанске једнакости. Народ који држи државу на плећима, који је издржава својим знојем и својим радом, а брани својом крвљу, у монархијама није свој господар. Тако има још неко ко је изнад њега, ко је пречи од њега, има монарх. Реч о народном суверенитету у монархијама, то је само игра речи, јер чим народне одлуке зависе од неког ко је изван њега и изнад њега народ није суверен. После овог великог светског рата, кад је народ поднео највеће жртве, кад је дао доказа о својој зрелости, као и својој мушкости, ја мислим да би га требало оставити да сам буде господар у својој кући, тутор му није потребан. Господин Министар за Конституанту место теориског расправљања овог питања, сишао је на терен практичне политике. Па и ту нашао је да није вредно рећи ништа више, него да је наш народ монархистичан и према томе, да треба нашој земљи дати монархиску форму владавине. Нека ми дозволи господин Министар да му овде јавно кажем да се не слажем са таквим начином расправљања овог питања и да се оградим од његовог мишљења. Његова је тврдња савршено нетачна. Ако су избори за Конституанту огледало народног расположења, онда је монархистичко расположење нашег народа за озбиљну дискусију. Више од четвртине посланика овога дома сматра да је републиканска форма владавине савршенија, него монархистичка и за републику је. Може се рећи да избори за Конституанту нису огледало расположења народног у овом питању. Ја то не спорим, ја точак тврдим, и то с тога, што су многи посланици говорили својим пријатељима и бирачима, пре избора, да су републиканци, а кад су доцније добили поверење народно пришли су монархистичним групама. To je једно, а друго, морам да кажем да ниједна странка није то питање довољно поентирала. Све су оне изашле на изборе са својии интегралним програмима. И бирачи су у великом броју случајева пошли за њима пре ради осталих програмских идеја, вего зато што су били за монархистичко урефење државе. Добар део бирача, опет, отишао је по старим везама и пријатељствима. Најзад, проценат одсутних бирача, који се у Србији пење до 5О° /о ни најмање не говори у прилог монархистичког расположена народног. Kao што видите, господо, монархиско осеРање нашег народа може бити предмет једне озбиљне дискусије. Против републиканског уређења државе могли би се изнети ови разлози: а) да народ није довољно зрео да прими савршенију форму владавине и да му је потребан тутор; в) да се држава не може очувати на други начин него са монархијом. Ако стоји онај први розлог, онда вас молим да га речете и да поднесете доказе за њ. Ја сматрам да је онај коме се признаје способност да управља општином, срезом, округом, да бира и да буде изабран за народног посланика, да буде министар и управља земљом, мислим да тај може да буде способан да бира и шефа државног. Што се тиче другог разлога имам да речем свега оволико: највеРа бојазан од хегемоније племена, а тиме затезање при орг-инизацији државе, долази добрим делом отуда, што је наша земља монархија и што постоји намера да се лгонархија учврсти. Дозволите да вам кажем једну изјаву коју су ми учинили неки представници хрватске сељачке

републиканске странке, а која сведочи о истинитости овога што сам рекао. Та су ми господа изјавила: „Ако наша држава буде република, да они не праве питање да она буде и централистички уређена.“ Дакле, монархија је оиај фактор који гони људе' у федерализам и сеператизам и мудрост политичка била би да се уклони та сметња. Ја мислим најпосле да би иајправилнији пут за решење овог питања био тај, да се обратимо народу па нека он сам реши. Паставимо две кутије: једну за републику, а једну за монархију, па нека народ гласањем одлучи хоће ли републику или монархију. Ha тај начин добићемо тачно расположење народа за коју je форму владавине, а ми сигурну директиву за рад. Ако народ изгласа монархију г. Министар за Конституанту имаРе потпуно право да каже да није вредно доказивати да је наш народ монархистичан. Истина, и кад би се знало да je народ у већини за монархију, форма владавине ипак може бити предмет дискусије. Ви знате, господо, са коликом је ве:ћином изгласана република; знате и то, да велики део француских писаца тврди, да је француски народ оног времена био монархистички расположен; па ипак народ није уништио дело својих уставотвораца, није их проклињао, него их је доцније благосиљао. Либерални духови треба да иду врло често испред расположења народног. Чиии ми се, да би, уопште, врло тешко могло бити икаквог прогреса у друштву, кад се не би ишло тим редом. Истина је, да се идеје у народу шире и развијају, али је дужност интелигенције да тај процес убрза и олакша. Једно не мање важно и не мање осетљиво питање које треба решити уставом јесте питање унутрашње структуре наше државе. Ја држим, господо, да је питање унутрашње структуре државе јецно такво. важно питање, да га заслужује издвојити из склопа осталих уставних питања и расправљати га засебно. Од правилног решења његовог зависи не само мир и поредак у земљи, не само задовољство. и пријатељство мефу појединим. деловима народа, него и интегритет саме државе. Зато fey о том питању нарочито говорити. Ја бих хтео данас нагласити само толико, да су векови раздвојеног народног живота, заиста, повукли прилично дубоку бразду разлике у менталитету народном. И желети би било да урефење наше државе не буде такво, да се остави што више прозора неувиђавности нашој. Наше државно уређење треба да је такво, да не распирује мржњу и племенске страсти, да не кочи процес амалгамисања, стапања народног. Јер, ако хоћемо да имамо сигурну државу, државу јаку и добро урефену, морамо од три племена изградити један националитет. По 'мом уверењу федералистичко уређење државе неРе помоћи томе процесу, a -исто тако верујем да ће интегрални централцзам изазивати племенска трвења. Ради тога ја бих био зато, да се пофе средњим путем да се створе широке, встинске самоуправе. али не на бази племенској, него на географској и економској. Само тако, ја мислим, провенЉе се национално уједињење и очувати јединство државе. Али, као што сам напоменуо, о том питању ја мислим још једном узети реч. Поред ова два значајна питања која треба решити уставол!, постоји још једно. Као што сам малочас поменуо, графанска демократија преживљује данас једну кризу, за то, што није посветила довољно пажње економским проблемима. Ред је, у интересу