Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

Стенографеке белешке

47

друштва и државе да се овај дефекат исправи. То je могуће само тако, ако се организује једно привредно тело, једно привредно представништво, назовите га како хоћете : Сенат, Привредни Савет, Привредна Скупштина. То тело треба да је компоновано од свих продуктивних слојева друштвених. И то, такво, тело давало би влади директиву за вофење економске политике, а законодавном телу елементе за доношење социалних закона. Његове одредбе требало би да не могу бити игнорисане. Грех би био допустити да узори нашег државног живота остану стари, неправедни економски односи у нашем друштву. Кад је држава могла укинути феудалне односе, ја не видим разлога зашто не би могла метнути границе власти и моћи капитала. Зашто не би уставом конструисала једно репрезентативно тело на економској основи и његовим одлукама извојевала дужно поштовање. Но, поред ова три главна принципа, допустите ми, да у главним линијама покажем које би још уставне одредбе требале да уфу у један добар устав, па био он републикански или монархистички, и без којих би био све пре него ли демократски и све пре него ли добар. 1. У устав треба да уфе декларација да је народ по својој сувереној вољи донео устав, онакав какав се он буде донео. У данашње демократско доба, устав неслге носити тип октројисаног устава, као што га има овај који је пред нама. Ја не знам зашто у времену демократије крити порекло устава. Ја сматрам да је потребно видљиво суверену вољу народну и његову моћ да доноси и мења државне институције no својој вољи. Ja hy вам овде прочитати свега један члан пројекта радикалског устава од 1883. год., да бисте видели колико су данас отишли у десно они, који нам сада подносе овај устав. У члану I каже се: „Српски је народ суверен, од народа потиче свака власт, народ је и извор и утока сваке власти у држави.“ Таква једна декларација, мислим, требала би да уђе ни у овај наш нови устав. 2, Треба огарантовати а) личну и б) графанску слободу. Тамо где је личност изложена шиканима власти, ту нема демокротске државе, а нема ни прогреса. По пројекту владе г. Пашића лична слобода није загарантована. Графанин може бити ухапшен, лишен слободе б дана, а да за то нико не одговара. Манифестације графанских слобода јесу: а) право збора и удружења, и б) слобода штампе. Слободних институција нема у земљи где је угушено право удруживања, збора и штампе. Ако народ није дошао до своје слободе преко права зборова, удружења и слободне штампе, он је свакако преко њих очувао и развио ове слободе што их данас има. Штампа је још потребна не само да очува графанске слободе, него да их прошири. Она је демократизована наука и учинила велике и неоцењиве услуге културном вапретку народа. Зато, репресирати је, значи се натраг и заустављати народ у свом гфиродном прогресу. У овом уставу право збора и удружења „огарантовано“ је свега једним чланом и то на овај начин: „Графани имају право удруживања и збора, у границама закона.“ Државне власти и донешени закони могу да учине да народ ово право и нема. Оне могу бити конзервативне у толикој мери, да ово право не буде ни најмање огарантовано. Одељак о штампи, ако није гори, одиста није бољи од претходнога. Тамо се каже: „Штампа је

слободна у границама закона.“ Каже се, не може се установити ни цензура, али се у истом чланку додаје, да за кривице штампарске одговарају: писац, власник ii издавач. Дакле, слобода штампе на овај начин није огарантована. Јер, ако се остави законима да они пропишу каква he бити слобода штампе, онда се може десити оно исто, што се може десити са законом о зборовима и удружењима. А чим је у устав огтављено да за штампарске кривице одговара штампар писац и издавач, ви сте већ на тај начин метнули једну оловну цензуру штампи. 3. Треба у једном добром уставу ограничити право владе, а у монархији и неодговорних фактора. У устав треба унети одредбу да влада не може ни у ком случају суспендовати уставна права графана, ни на целој територији, ни на ком делу наше државе. Бар да то не може учинити без одоарења народне скупштине. Јер, ако се допусти да се прд протестом мобилизације могу суспендовати грађанска права, овда ја незнам, ако у једном моменту извесан социални покрет постане опасан за један режим, да ли се онда неће наредити мобилизација и укинути грађанска права? Треба уставом тако исто ограничити право краља и владе да не могу оглашавати и закључивати мир без одобрења Народне Скупштине. 4. За злочине према држави треба предвидети санкцију и казну за све, који их учине. Треба рећи да сви грађани, па и краљ, треба да одговарају ак.о учине издајство према отаџбини. То је потребно да се унесе у устав. Исто тако треба за гажење закона и устава предвидети казну иза краља, као иза грађане. Јер, онако исто, као што могу грађани погазити устав и законе, исто тако, још и пре, може их погазити и владалац. Дакле, за гажење устава и графанских права треба унети у устав одредбу да одговара и владалац, као и сваки други. 5. Требало би укинути смртну казну за све врсте кривица. Ја мислим да и господа правници, овде, сматрају, да се смртном казном не посгиже оно, што се жели. Јер, она нема ни застрашавајуће, ни васпитно дејство, и не зна.ч зашто је уопште унесена у устав. Поред ових основних одредаба, које мислим да треба да уфу у један добар устав, допустите ми још да поменем типичне мане овог устава који је пред нама, а у колико их нисам у свом говору досад пбменуо. 1. Таква једна мана је изједначавање Уставотворне и Законодавне Скупштине. У земљама где се слабо поштују закони и устав, опасно је допустити, да једна обична скупштина може вршити уставне промене, јер Ће се, у том случају, земља изложити честим уставним променама, а законитост и уставност због тога могу доћи у питање. Уставотворна Скупштина као суверено тело треба да остане и даље. У обичним редовним приликама законодавну власт врши краљ и народна скупштина. Уставотворна Скупштина је она, која треба да одрефује обим и активитет ових институција; a ако нафе за потребно да их може и укинути. И таке одлуке Уст. Скупштине не треба да подлежу никаквој санкцији. 2. Овај пројект устава предвиђа' Сенат Горњи Дрм. Зашто je требала нашој земљи та изанђала установа? Г. Министар за Конституанту није нашао за потребно и вредно да нам објасни то. Он je само, у свом говору, нашао за нужно да напомене да ће законодавство, извесно, ићи једним споријим темпом, али да ће се за то добити у квалитету.