Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

48

Vl. седиица 9. фебруара 1921. годинс

Мени се чини, да te се добити само у успоравању, у квалитету не. Јер квалификације, које су предвиђене за чланове сената, не дају никакве гараитије да te се ма шта добити у квалитету закона. Ја сматрам да народ треба. пустити да се природно развија без икаквих кочница. Ја не знам чему би служио Горњи Дом, нарочито у монархијама? Монархија је као институција једна кочница, и порад ње још једна конзервативна кочница, ја мислилг, да није потребна. Установом Горњега Дома не би се подигао ни углед нашег парламентаризма, као што je то казао уважени г. Веснић. Напротив, мислим, да би се пре изиграо за то, што би установа Сената довела до сталних сукоба оба дома. А то, дозволите, не би ни најмање ишло у прилог учврпЉивању парламентаризма. Ако се бојимо да законодавна скупштина не постане једна фабрика закона, оџда, мислим, да се требало сетити ове две прошле године, па да се види да прошла народна скупштина није стигла да донесе готово ни једнн закон,- Према томе, изгледа ми, да нема бојазни да te сама законодавна скупштина, без Сената, постати једна фабрика небрижљиво израфених закона. 3. По овом уставу владалац је добио права, која није имао no ранијем србијанскоч уставу. А то је: право да располаже својом круном, као својом nptßjoM. Њему је овим уставом остављено право, да може, ако нема директног потомства, пренети своју круну на кога год xote члана своје фамилије. (Д-р Л. MapKOBHt: А са чијим одобрењедг? Тешко га је добити од обичне скупштине! (Министар за Конституанту, Марко ТрифковЉ Онда узмите Горњи Дом, то је теже!) Не, боље примите, господо, ово: Ако се лоза мушка угаси, има се састати Велика Народна Скупштина, која te решити да ли te остати монархија или република. (Мин. за Констит., Марко Па веТина се не слаже са вама, а то је главна ствар). (Л. MapKOBHt: ако je Betnna народа за ово што ви xoteTe, онда она Hete одобрити избор круне). Већина је, господо, противу монархнје, па она опет постоји! (Л. MapKOBHt: Ви сте добили свега 3 посланика!) Поред ових на левици, којнх има више од четвртине свих посланика; има и међу вама посланика који су противу монархије. (Л. MapKOBHt : Реците их да их бар знамо!) Нађите их ви сами! 4. У устав је унето да је краљ заповедник војске и флоте. Ја мислим господо, да оваква једна одредба може да се прими само у случају ако се држава сматра као збир војника. Мени се чини да држава није збор војника, него грађана. И ја мислим да краљ треба да буде графанин, а не војник. Краљу треба скинути мундир и обући капут јер његове су функције у држави у првом реду графанске, а не војничке. 14ма ко да управља војском, не мора то да буде краљ. У устав, господо, треба да уђу, као што сам рекао, у основним линијама, индикације целокупног социјалног живота. Све струје и све групе треба да нањ отисну израз својих схватања. Ако се буде тако поступило, ако он буде дело компромиса и дело узајамне сарадње, он te бити трајан и онда te унети у народне масе дух поверења према држави и грађана једних према другима. Учините ли обрнуто од мира и поретка у земљи тешко да te што бити, и држава te стално стојати на стаќленим ногама. Ја’

то не бих желео и не бих хтео понети одговорност за то. Председник д-р Миленко Веснић: Има реч Д-р Јанцо Шимрак. д-р Јанко Шимрак: Господо народнн посланици! Један ои господе предговорника сматрао је потребитим да нагласи овде, да је он противник словеначког сепаратизма и хрватског сепаратизма. Кад се Bela ова фраза мора опетовати, допустите, да је и ја опетујем, па да кажем и име југословенске Пучке странке и у име Буњевачке Шокачке странке, да смо ми највеЛи противници словачког сепаратизма: али исто тако допустиле ми, да изјавим посве братски и искрено, да смо ми противници и империјализма и хегемоније српске. Да се добро разумијемо, морам да нагласим, да ми ни накрај' памети није, да би приписао мисао хегемоније и империјализма српском сељаку, српскоме раднику, српској сиромашној интелегенцији, која је у овме рату лила своју крв и која је створила ово народно јединство и ову нашу државу. Ja сам уверен, да te до правога народнога јединства jjotj-i истом онда, кад си пружи крваве руке српски, хрватски и словеначки сељак, српски, хрватски и Словеначки радник, сиромашна интелегенција српска, хрватска и словеначка. Ta te три чиниоца саградити чврсте темеље овој држави, кад поруше садашњи систем. Тај садашњи систем терети једнако хрватског, словеначког и српског сељака и радника и сиромашну, или ако хоћете petn пролетерску интелигенцију. Ja сам уверен, да te се један пут појавити словеначки и хрватски Матија Губец, и да te у Шумадији изаћи један вофа сељака и радника, који te провести коначно наше народне уједињење. To не te код нас бити Степан Радlгћ у Загребу, јер Степан РадгЉ проводи политику србофопства ако не он особно, а оно његови агитатори и његови људи; нити te тај Шумадинац опростити господо из земљорадничке странке бити из ваше средине (Мих. АврамовЈтћ: Врло лепо. Видет teMo), а то просто ради тога, јер сте се ви свезали, тако očeta читава јавност, са странком, која данас noMoty централизма xote да у овој држави провађа хегомонију и империјализам. (Мих. Аврамовић: To није тачно. Ни с ким се није земљорадничка странка везала. Она је самостална и самостална остаје. Др. Лаза MapKOBHt: To су само фразе. То je за збор. Кажите нам нешто конкретно.) Ви teTe г. Марковићу, наскоро чути и конкретне ствари, ако је за вас фраза. Хтео сам нагласити, да данашњу политику, која тежи за империализмом,. воде само неколико људи овде у Србији, којима су се придружили у BetiiHH они пречани, који су до задњеѓ момента н. пр. у Хрватској и Славонији водили маџаронску политику, или како они лепо кажу: опортунистичку полику. Господо ! Ѓ. д-р Вошњак је овде говорио о неком црно-жутом менталитету у Словенији. Наш г. председник д-р ВесниТ исто је тако хтио протумачити незадовољство, које данас влада у Хрватској, Слотеначкој и у другим нашим крајевима неким, посебним историјским менталитетом, који je наслеђен из доба борбе овога народа против туфинске државе. Ја сам недавно читао у једном београдском листу, а то се у другим ниансама више мање јавља у београдсќој штампи, да су Хрвати и Словенци дотично хрватске и словеначке масе једно робље, које'није способно за слободу и које не може слободу схватити. (д-р Лаза МарковиТ: Који је то лист писао?) Ово је писао „Београдски Дневник", господине министре (Д-р Лаза Марковић: Нисмо ми за то одго-