Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

Стеногра фске бел еш ке

49

ворни. Светислав Поповић: Он тако схвата клерикалну политику.) Господо моја, ја мислим, да се оваква схватања не слажу нипошто са историјом словеначког и хрватског народа. То је, што могу најмање рећи. Хрватски народ је у давним давнннама организовао своју националну државу и имао своје јаке националне краљеве. Хрватски је народ започео борбу са најјачим романским елеменгом, са Млечанима, који су били експоненти романског народа и културе. И ако ви пррмотрите ту борбу онда не смете изгубити из вида једну веома карактеристичну чињеницу. На најизложенијем нашем крају Истре где je наш народ морао да издржи најжешће валове навала, тамо а то је веома карактеристично, у цркву је уведен старословенски језик, у писму глаголице. Није се на жалост могао одржати у средишту Хрватске и Словеначке, али се одржао баш у католичкој цркви на оним местима, где је наш народ имао да поднесе најжешћу борбу са Латинима. Господо, наша борба са Млечанима није била никакав опортунистички инстинкт, она је била национални идеал. Ми смо тиме показали, да смо способни за слободу, а они за ропство. Ја не говорим то у сепаратистичком хрватском смислу, него да одбијем приговоре, који су се изнели. Хрватски народ био je тако моћан, и тако јак, да је не само заузео Загорје далматинско, где су становали пастири римски и лирски, него је пошао преко тврдих зидина Трогира, Спљета и Задра и других латинских градова, и раширио своје границе даље према западу. (Свет. Поповић: To je било, али ипак и данас за Римом идете.) Господине докторе, ви ћете моћи у начелној дебати говорити о овим стварима. Ја мислим, да са овим, што ја сада говорим, .ваше речи немају никакове везе. Ја истичем, да се наш народ против становите латинске римске политике, којој није био драг старословенски језик у цркви борио, јер је у томе видио највећи залог националне свести. Он те борбе није ни данас напустио. (д-р Свет. Поповић : Борио се, то и ја кажем). Словеначки народ, словеначко наше племе организирало је са Слрврнима, који су у близини становали, своју државу и то словеначко племе борило се за своје слободе од првога свога кнеза, па све до смрти Јанеза Крека и наставит Iае ту борбу и даље. Ви сви знате, колико је наше словеначко племе било изложено навали Германа, и како је јуначки ту борбу изнело све до данашњих дана. Господо моја, дошла је наша борба са Мафарима. Ми смо ту борбу жилаво водили и не могу заслуживати наше хрватске масе, а ја кажем и оне масе, које пристају данас уз Радића, не могу заслуживати привеску : црно-жути менталитет. Враз и Гај су истакли идеју илиризма. Хрвати и Словенци нијесу били више Хрвати и Словенци, него су били Илири. Јурај Штросмајер дигао је идеју југославенства и Хрвати и Словенци нису били ниХрвати ни Словенци, него Југословени. Све наше институције, које су основане у то доба, биле су југословенске. Било је Југословепских академија и све остало. Борба са Khuen-Hćdervaryjem трајала је пуних 20 година. Казао сам да ћу бити искрен, па дозволите да и овде будем искрен. У време, када су Мафари преко Khuena Hedervaryja хтели посве уништити хрватску слободу, на велику нашу жалост помагао је у хрватском сабору Khuena Hćdervaryja српски дио нашега народа у Хрватској и Словенији. (д-р Лаза Марковић : Тако је, али кажите онда, шта је било у Босни, Будите објективни. Потпредседник д-р Томљеновић : Ko га je срушио?) Срушила га je побуна Стенографске белешке

у Хрватском Загорју, ви га сигурно срушили нисте. Ми смо ушли у задњу фазу борбе са Маџарима ii Немцима. И ту нисмо заслужили епитет, да смо робље, које се не зна борити за слободу. (Један глас: Ко je то казао?) To je казао ЦицвариК, а ii сва београдска штампа пише у сличном тону. И баш људи, који данас воде политику Југославенске Пучке Странке и буњевачко шокачке странке, показали су вазда, да им је прво наше народно и државно јединство. Ти су људи водили велику борбу против немачког и маџарског империјализма. У исто време, господо, дозволите ми само ѕ Дајош то кажем јер не бих радо изнашати многе инкриминације у исто је време у Хрватској српско хрватска коалиција водила као што нагласих, једну опортунистичку политику. (Д-р Св. Поповић : А шта каже Еветовић на то?) Чешки су политичари држали, да је у време рата било потребно, да се води једна отворена опозиционална политика против Немаца. Они су хтели овом политиком дати директиву својим сељацима и радницима, који су ишли у рат, да не пуцају на свога брата Словена, да не пуцају на свога брата Руса и Србина. И ви сте видели, колики je успех ова чешка политика имала. У Хрватској је српско-хрватска коалиција доносила за то и неке аргументе, да је боља опортунистичка политика која је могла нашем народу сачувати неколико волова и неколико метричких центи жита од реквизиције; која je могла на дому оставити неколико тисуКа војника. То су били једини аргументи за ову политику. Код тога је заборавила хрватско-српска коалиција, да она није народу дала јасне и бистре директиве, да се не сме борити против свога брата Србина и против свога брата Руса. Господо моја! Ја морам искрено признати, и ја сам вазда као уредник „Новина“ у Загребу за време рата признавао, да се не смије већини људи из српско-хрватске коазиције порицати народно осећање; али у исто сам време вазда побијао њихову опортунистичку политику, која је нама силно штете нанела. (Д-р Св. ПоповиК: Па ипак седите заједно са ЛорковиКем и Шурмином!) Они су иступили ради ове опортунистичке политике из коалиције. (Др. Св. Поповић: Лорковић после ослобофења, a Еветовић издржао je до краја као члан те исте партије. У његово име говорите!) Г. д-р Вошњак казао je и мислио, да Ке тиме побудити велику сензацију пред Уставотворним Одбором, да je један свећеник, а ја мислим да је мислио на Словеначку Пучку Странку, агитирао протиз њега, што је узео Српкињу за жену. Ја не знам, који је то луди човек био, али ja с друге стране знадем сигурно, да су пријатељи г. д-ра Вошњака и агитатори около ишли по Словенији агитовали против словеначке пучке странке, да их је Корошец продао Србима, да их је Корошец продао Краљу Петру, да je Корошец издао аутономију Словеније. Тај исти господин вели данас након избора, да уопште овђе пред овим славним одбором мрзи и појам аутономије. Г. Министар Марко Трифковић .на једној је седници Парламента набрајао све, што се нама попустило из Београда. Ја стога јер нисач положио заклетву, према схваћању овога центрума нисам смео да говорим. Г. Марко Трифковић казао је: „Па шта ви хоћете више! Дали смо вам, да буде г. Ќорошец министар; дали смо вам министра Дринковића; дали смо вам бана Лагињу! Све смо ми вама дали!„ Ја сам очекивао да he г. Трифковић набројати и све дактилографкиње, ко-је су дошле из Хрватске овамо, na да he казати: Шта ви хоћете више! Видите, господо, како смо ми Хрвати широко7