Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

Стенографске белешке

51

друга квалификована вефина за примитак Устава. Ово је питање министар за конституанту г. Марко Трифковић довео до апсурдума. Наглашујем, да грешите о правне темеље државе, кад хоћете примити овај Устав мајоризирањем Хрвата и Словенаца. За то tere носити Ви одговорност. (Јован Јовановић: Ви тако Мжлите.) Јесте, ја тако мислим и о том сам уверен. У овој ствари учинио je још већу погрешку од г. Миленка и Мар;<а Трифковића, Светозар ПрибгЉевић. Он је тако окретан политичар, да је казао: Све се ово има тумачити једном еволуцијом. Он је први у Загребу у хрватском сабору, који је дао, како сам рекао, повјерење Народног Вијећа, избацио ријеч, да не смије бити мајоризације једнога племена над другим, а данас каже: Ја сам то говорио ради маса, да опсјеним простоту. Moja партија није стајала онда на томе становишту. Господо, оваква политика, оваква аргументација, опростите реч, обичан је цинизам, који се само може наћи код Макијавелијева „Ил Принципе“. (д-р Светислав Поповић: To није казао Прибићевић). Ja знам, господо, да вам je ово врло неугодно, а бит te вам још неугодније. (Опет добацивање: То је ствар компромиса, који се има одредити). Устав наше државе, господо народни посланици, мора бити споразумно донешен, Југославенска Пучка Странка стоји на становишту легислативних покрајинских аутономија, које морају имати своје границе не само на темељу економских и географских односа, него и на темељу историјских граница. 0 томе te вас подуже известити мој друг, који -ће потање о овој ствари говорити. Нагласио сам, да је г. д-р Вошњак рекао, да не може ни саму реч аутономија чути, a кад caio ми окупирали Прекољурје и кад су случајно тамо ушли хрватски жандари и финанци, онда су се они, који стоје најближе г. Вошњаку, подигли против хрватске хегелlоније, јер Прекомурје припада Словенцима. Рецимо, да Брежице и онај крај словенски, који стоји близу Загреба, припадне Загребу, ја сам уверен, да би г. Вошњак и другови били протвв тога и дигли куку и мотику против хрватског империјализма. Госиодо, овде се много говорило о дводомном систему. Ја ту ствар себи замишљам овако: Ми не требамо једне институције, у коју би се могли склонити наши постарији политичари, којима иначе свака част и. хвала, ми не требамо такве институције, која би била атенсќи Пританеј, јер наши политичари обично не умиру од глади. Ми си замишљамо ствар овако: морају бити два координирана парламента, две координиране куће. Једна кућа нека се бави чисто политичким питањима, а друга чисто економско-социјалним питањима. Парламентаризам какав је данас у Европи, мора се казати, да је у погледу великих социјално-економских питања доживио крах. Зато је потребито да уз. политички парламенат буде и други парламенат, који te решавати социјално-економска питања. . Видите, ми caio се у Народном Представништву мучили, трудили, радили читаве две године и нисмо ни једнога закона социјално-економске нарави донели, него један једини изборни закон, по коме смо дошли овде у Уставотворну Скупштину. 0 овој ствари te исто тако потање говорити моји другови, који te после мене доћи да говоре. Ја сам само хтео да набацим једну идеју 0 оваквом систему пише француска штампа, а пише исто тако и немачка штампа (Мик. АвраMOBirh: Немојте ићи тако далеко. Наш лист „Село“ пише о трме већ две године).

Г. д-р Миленко Веснић нагласио је, да је 6н за слободу вера и слободу савести. Јест, ми мислимо да је за правилан државни живот потребна слобода вера и савести. Али, као што сам био у свему искрен, тако ћу бити и овде. Ја мислим да се са овим никако не слаже путовање преосвештенога г. архијереја Доситеја, који је, како сам ја извештен, у новије време путовао на државни трошак по горњој Угарској и био у Ческој, да мефу тамошњим католицима шири проселиску мисао и да се ради о томе, да се из Ческе доведе 20 богослова, који te се издржавати о нашем буџету. Ово значи изазивање namera католичкога елемента (Д-р Војислав Јањић: Ми никога не можемо одбити, који xote да дофе у нашу државу). Ви се против овога буните г. Јањићу, а шта бисте Ви рекли да Шимрак, грчко-католички свештеник, који има исте обреде као и православна црква, који има исти језик старославенски у цркви, да тај Шимрак учини једно путовање по и почне овако проселитске проповједи. Говори се о слободи вјере, а господин министар Прибићевић je једним актом подржавио све конфесионалне школе у Бачкој и Барањи, које је наш словенски народ саградио ради тога, да се одупре мафарској хегемонији (Потпредседник д-р Томљеновић: И против српске!) И за то су се подигли и Срби против тога акта. Господо! Ја се придружујем мишљењу г. Дивца, Аврамовића, Филипа Филиповим и Симе Марковића, да има у овоме уставу једна празнина, а та стоји у томе, што нису унесене основне одредбе у социјално економским питањима. Мени се чини, да то влада или данашњи центар није учинио из двојакога разлога. Прво, што уопште нема јасних и бистрих погледа на модерно решавање социјално-економских питања : и друго, у колико има те погледе, међу њима су толике диференције, да их немогу у расправу узечи. Чим би они почели расправљати о социјално-економскцм питањима, онда te се разиЕи, вјерујте ми, као ракова дјеца. Господин Аврамовић je набројио наша социјглна министарства. Та социјална министарства мислим у првом реду на Министарство за Аграрну Реформу, ако не раде ништа, а оно доста мирују, јер се налазе измефу Сциле и Харибе, измефу схватања радикалне странке и схватања демократске странке. Један дио поштованога центра не веТине који се у своје време толико ангажовао за аграрну реформу и проводио је у толико, у колико је. било потребно, да се прибави што више присташа и мандата код ових избора, тај се дио задовољава у Уставотворној Скупштини једном обичном декларацијом, да и ако се слаже са радикалном странком у влади, он се не слаже с њом у погледу аграрног питања. Докле наша влада овако ради и „провафа“ социјалну реформу, дотле обилазе наши исељеници, који су дошли из Америке да виде своју нову домовину и да раде на својој слободној груди земље, данас у Београду конзулате Сјеверних и Јужних Америчких Држава и селе натраг у Америку трбухом за крухом, да опет иду негфе у рудокопе, пак да зараде и да заслуже коју крајцару па да је пошаљу својој дјеци да могу живјети. (Чује се: Пошто су овђе опљачкани у доларима.) (Г. Деметровић: Префите на црквена имања.) Г. Деметровићу, добро је што сте казали. Ja ћу дофи на ово питање. Ви сте били повјереник за аграрну реформу у Загребу и имали сте рјешавати о њој. (Деметровић: Кад смо експроприсали црквена имања, ви сте ме нападали!) 0 тој ћу ствари подробније говорити. Уједно temo 7*