Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

52

VI седница 9. фебруара 19'21 године

се поразговорити о Вашем путу у Стокхолм на позив аустријске владе. У овом се Уставном одбору расправљало о праву приватне својине са гледшита комунистичког, са гледишта капиталистичког и са гледишта, да приватна својина мора бити здружена са социјалним функцијама, како је врло добро изложио г. АвраMOBuh. Русо је казао на једном месту: „Ви сте изгубљени ако заборавите, да плодови припадају свима, а земља да није н'ичија“. И збиља, господо, сама no себи, земља није ничија. Само je овђе питање теологије, или у сврси сходности, да ли би било боље да земља буде заједничка или ничија • свију или да се она раздијели на поједине дијелове и да припадне појединим људима. Аристотел и велики лшслиоци, који су дошли послије њега ; изјавили су се за приватну својину, за минимум својине, који је потребан за ексистенцију појединаца. Повјесница, која је најбола учитељица живота, доказала је ову идеологију оправданом. Данашњи је капитализам толико осилио, толико је постао објестан, да је сасвим разумљиво. што у првом реду код радничких класа изазива организовану реакцију. (Потпредседник д-р Томљеновић : Мртве руке.) Г. Сима Марковић je овђе изјавио с пуно увјерења, да Ре њихов покрет против капитализма коначно однијети побједу. Али, ако се и то догоди, опег ће се човјечанство морати да врати, јер га на то присиљава природа, на приватну својину у овом или оном облику. (Г. Томљеновић: Што je с мртвом рукој«?) Ов!је сад није говор о мртвим рукама, господине потпредсједниче Томљеновтгћу. Стрпите се мало. Нагласио сам у овом или оном облику, јер немамо доказа, да је баш данашњи облик приватне својине најбољи. Приватна својина није ништа апсолутно, као што су Римљани казали: „Jus utendi et abutendl res sua“. To je сасвим несоцијално становиште. Teмељни je принцип свега социјално благостање. Од социјалног благостгња зависи све остало. Приватна је својина свакако оправдана само у толико, у колико подупире социјално благостање, приватна својина мора бити свезана са социјалним дужностима n функцијама. Кад би људи били идејални, онда би они у практичнрм животу проводили ово начело... Али зато, што људи нијесу идејални, потребно је да држава заграби јаким шакама и да законом одреди социјалне дужности вриватне својине. (Чује се са стране земљорадника: Аврамовић: Тако је, врло добро! Јурај Де.четровић: A на дјелу?) Г. ДеметроBiiti, ви мене изазивате, а ви знате, да ја немам нити куће ни кућишта, и да немам ни кбмадића земље. To ви врло добро знате, а ако дозволите имат ћемо се још о томе разговарати. Ја нијесам овђе делегат загребачког надбискупа, него делегат хрватскога народа. (Др. Лаза Марковић: Цијеле земље.) И цијеле земље. Јест, господине, примам ову вашу исправку и захваљујем, да сте ме на то опоменули. Господо ! Liberatore, исусоваи, у своме дјелу: Principi de Economia Politica вели: „Мислимо, да je у посједу прекомјернога богатства нека кривица према другим људима, јер им некако онемогурује, да и они сами што имаду. Будући да су материјална добра ограничена, остане тим мање за друге, што су више неки нагомилали. Зато су Латифундији, огромни посједи, неморални, осим ако њихови посједници толико добра чине, да су више управмтељи својих имања', него ли власници“ (1891.) Господо! Ja сам свећеник и да ме нијесте изазвали, ја бих био сам одговорио на једно питање, које је набачено од г. ДеметровиРа. Не знам, ради

чега ми г. потпредсједник Томљеновић непрестано набацује мртву руку. Мени се чини, да и г. Томљеновић зна, да је Елцово имање била мртвија рука него имање Штросмајерово, који је подигао не само културу хрватског народа, него и цијелог нашег народа. Ja сам казао, да у Устав треба да уђу одредбе социјалног питања, а аграрно је питање дио социјалног питања и једно врло важно питање. За мене овђе вриједи принцип, којега je истакнуо Liberatore. Ту чиним дистинкцију. Она црквена имања, која нијесу потребита да се раздијеле околишним најсиромашнијим сељацима - та црквена имања, ако врше своје социјалне функције за школовање сељачке ђеце, за болнице, за убожнице, за старце, за домове сиромашних ђака, за богослужје. (Светислав Поповић : Били сте проти диобе Шидскога имања!) То је имање служило за школовање и одгој ђеце из Жумберка. Ту се школовао Тадија Шмициклас и многи други наши људи. Како сте раздијелили шидско имање у enoje партијске сврхе, о томе ћемо још разговарати. Нијесте га дали сиромасима, него богаташима. (Глас: То не стоји.) Ви сте то имање подијелили онима, који су имали и по 14 јутара земље, а онима, који нијесу имали ништа или врло мало, нијесте дали ни парчета земље. Ваша је тактика дивна и за то сте у вараждинској жупанији на темељу аграрне реформе могли скуцати двије стотине гласова. (Деметровић: To сте говорили у Товарнику онвм сељацима!) Дакле каритативним и хуманим удружењима; које врше своје социјалне дужности; те ако нијесу потребита сиромашним оближним сељацима и ако се не може извршити друга веРа социјална дужност, онда нико нема права у њих дирати. Она црквена имања, која би служила за нагомилавање капитала појединцима, да се обогаћују, не врше своје социјалне дужности, и југославенска пучка странка неће ни прста дигнути, да се та имања сачувају, т. ј. да се немају парцелирати. Ви се у овој ствари господине Деметровићу, мени смијете, али моратезнати, да сам ја то мишљење на сваком кораку заступао, а Ви мени докажите противно. Хрватскословенски епископат био је први, ќоји је дошао у Народно Bujebe и рекао, нека се та имања распарцелирају и народу раздијеле, да тако врше своју социјалну дужност. Хрватско-словенски је то епископат закључио на својој конференцији 1919,—1920. године. (Глас: А нелlа социјалног питања мефу свештенсгвом !) Ради становишта, које сам ја изложио о приватној својини, ви господо, разумјети, да ми тражимо, да у устав дођу основне одредбе, које he давати будућем законодавству директиву о социјализацији наших индустријских подузеРа. Наш устав мора заштитити радника, a једнако wopa заштитити и конзумента. Наш Устав, ако хоће да буде савремен, мора да бистро и јасно донесе одредбе, да се убије хидра, која је високо дигла главу на нашу земљу и која, ако се не уклони, угрожава нашу државу и наше јединство, а то је капитализам и банкократи. (Глас: И бискупи!) Ако имаде бискупа капиталиста, спадају и они у исти систем. Закон је за све једнак. (Д-р Сима Марковић: Ви демократе треба да се стидите код овакога говора. Што је са имањем манастира и епископа?) Господо, ви од владиних странака, нећете унијетн у устав одредбе о соцнјилно-економским питањима, јер то не сматрате потребним. Кад сам ја чуо с ваше стране, господин Веснић чини ми се изјавио се о том, онда сам дошао до увјерења, да је имао потпуно право Лењин, кад је неки дан