Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

Стенографске белешке

53

казао француском журналисти, да за комунисте агитирају највише у Југославији сами министри. У нашој католичкој литератури имаде један одличан писац. који вели ово: „Богатаиш! Плачите н тулите ради невоља, које Iче доћи на вас! Ваше је богагство сагњило, одијело су ваше изјели мољпи. Зарђало je ваше злато и сребро и њихова рђа свједочит ће против вас и изјест ће ваше месо као огањ. Навукли сте на себе гомилу срџбе за посљедње дане. Гледајте! плаћа воју сте отели радницима, који су жели ваша поља, вапије, и њихов је вапај допро до Господа.“ Тај литерат није нитко други него св. Јаков апостол. A вама централистима, који хоћете да примите устав ; за који се чини, да ће бити темељ пропасти ове државе, дозволите ми, да на концу кажем ово: „Централисти! плачите и тулите ради невоља, које ће доћи на вас!“ Председник д-р Миленко Веснић: И.ча реч г. Мехмед Спахо. д-р Мехмед Спахо: Господо, ja се нећу толико бавити теоријским разглабањем појединих < дредаба Устава, него ћу говорити мање више са практичнога гледишта. Овдеје било много говора о грађанским правима, које треба Устав да загарантује сваком графанину. Говорило се о опсегу, да ово или оно право грађанско није довољно изражено у овом нацрту Устава, који je влада r. Пашића пружила. Ја.. господо, држим, да je опсег грађанских права, која ће у Уставу бити загарантована, барем према моме досадашњем искуству, од споредне важности и да је пуно важније питање, да ли ће се ова грађанска права у пунсм опсегу, како tie бити загарантована у Уставу, поштовати. Ми смо и досада у једном делу наше земље имали један од најслободоумнијих Усгава; ми смо имали у другом делу законе, који су грађанска права, слободе, право својине гарантовали својим грађанима алм смо се осведочили кроз ове две године, да све те законске и уставне одредбе мало помажу, ако се права графанска не поштују. Ta су грађанска права остала не поштивана, гажена управо с оне стране, с које су требала бити заштићивана. Ja ћу, господо, одмах да споменем једно право које је овде највише дискутовано, право својине. Ја одмах господо, изјављујем да врло радо усвајам оне приговоре који су изнесени у нацрту Устава, да и право својине треба ограничити социалним обзирима и да се право својине мора само у толико штитити, у колико то право врши једну социјалну функцију. Оно о чему ja хоћу да говорим јесте то, да се право својине у нашој држави није до сада, у свил".а покрајинама, једнако респекговало. Оно се је у једном делу, нарочито у Босни и Херцеговини где је земљишни посед највећим делом у рукама Муслимана, грозно газило. Ја нисам никакав заговорач кметовских односа, и г. Министар за Конституанту може ми бити сведок да сам ja у Министарском Савету, када су се израђивале претходне одредбе за Аграрну Реsјорму, одмах пристао на укидање кметовских односа у нашој држави. Tora се г. г. Министри и остала г. г. која су била у првом кабинету врло добро сећају. (Г. Славко ШеФеров: Што сте дали оставку?) Дао сам оставку зато што сам видео де се то питање неједнако решава у појединим деловима државе и из још једног другог разлога, јер- су октројисани у једном делу државе посланици који не представљају вољу овога дела народа. Ја нисам противник ни најрадикалније Аграрне Реформе. Нека се спроведе и најрадикалнија реформа, ако хоћете, алу само нека се спроведе у читавој

држави једнако. Ми, господо, осећамо то као једну врло велику неправду и као рушење основнога начела равноправности, када се код нас, од поседника отича и последњи комад земље, ако га не обрафује сопственик собом, na чак и ако га обрађује, не пружа му се никаква заштита, док се у другим деловима државе не дира ни у. велике поседе. У Србији има поседника, који имају до хиљаду хектара, које собом не обрађују, na се у те односе не дира, а у Босни не сме да има поседник ни један комад земље: то није равноправност, то је отимање само од једнога дела нашега народа. Ако је г. г. демократима стало, као инициаторима овакве аграрне реформе какву спроводе, нека је спроведу по свим деловима наше отаџбине, и нека се не одузима само од нас. (Г. Сл. Шећеров: Али тамо није ваша својина.) То сте ви из.мислили, ви сте измислили киетству сличне одношаје, и прогласили нашу слободну својину као однос сличан кметским односима. Код нас муслимана отимају no један или два хектара, док међутим у Србији има поседника који имају по хиљаду хектара у наполичарско.ч односу, који сте Ви код нас прогласили да је кметству сличан. Ја сам о томе, господо, говорио и у Привременом Народном Представништву и поднеб сам. и питање на бившег Министра за Аграрну Реформу, и навео један класичан пример таквих случајева, а то није помогло. Муслиманин, коме је отета земља, није дошао до своје земље, јер нема власти која ће му земљиште вратити, које му је отео један железнички радник, који има са« у својини већ 40 дулума своје земље. И то није, господо, помањкање власти, није помањкан.е ауторитета власти, јер ово је непосредно код Сарајева, и ако власт каже да ово не може да спроведе на пет километара од Сарајева, онда нема права да се назива државном власти. Тако је, господо, и са правом личне слободе. Ми смо, господо, имали до сада у казненом поступку за Босну и Херцеговину једну одредбу, по којој се ни један графанин није смео држати дуже у полицијском притвиру од 3 дана. То је био најдужи рок. Уза свето догодило се, и то управо непосредно пред 28. новембром да је неколико наших најистакнутијих људи, међу њима и један посланички кандидат, који сада седи у овој Скупштини, држани у затвору, истина у кућном затвору, (морам одати правду полицији да је била пажљива), држани су у полицијском притвору кућњем скоро три недеље и нису се смели кретати, јер су стојали под надзором једнога детектива. Један окривљени о овој ствари спроведен је суду па је и тај пуштен, јер се нашло да нема никакве кривице. Има, господо, једно право, које у овом уставу није споменуто и које, кад се обично разговара, не би требало ни да буде истицано, али које према искуству, које смо доживели и које и дан данас доживљујемо, треба нарочито нагласити. То је право које се иначе и без устава признаје свакоме грађанину, то је право на живот. Оно, господо, што се догађа у јужним деловима наше државе, то више није непоштивање и гажење уставом загарантованих права, него je т.о одузимање могућности за живот. Тамо људи и не траже каква грађанска права, не траже слободу штампе и слободу збора и договора, него траже само то да им се пусти гола душа да могу живети. Оно што се ових дана догађа у јужним крајевима наше државе и о чему сте вн од својих другова у клубовима чули најужасније гласове, осим неколико речи, које су се чуле у затвореним седницама појединих клубова, читава београдска јавност није нашла за вредно да о томе ма и једну реч про-