Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

VI. седница 9. фебруара 1921. године

говори, и ако се зна да су од удара жандарма погинули и злостављани неколико стотина невиних људи, a међу њима много и жена и невине деце. То, господо, нису који се прогоне, то су мирни наши грађани, међу којима има и људи који су нашим властима много добра учинили, који . су нашим властима силно помагали (Гласови: Који су то). Упитајте своје другове из Македоније, na ће вач они дати врло тачне информације. У оваквим приликама, кад се грађанска права од оних који би у првом реду имали да их штите, на овако бруталан начин газе и руше, онда много не помаже ни чл. 118 устава, који сваком даје право да без ичијег одобрења може тужити управне органе за кривична дела, која им учини у службеном раду. У таквим приликама ова уставна гарантија нема много практичне вредности. Ми бисмо се, господо, стога према искуству које смо преживели за ово две године, задовољили са много мање грађанских права, саио да нам се оно што нам се да поштује са оне стране, која треба да их штити. Овде је, господо, било много говора о празнинама у нацрту уставз. Једна од најважнијих празнииа, споменута од више говорника, а у првом реду од поштованог г. Аврамовиђа, била је у томе, што у овом уставном нацрту нема одредбе о социјално-економским питањима. Ја сам seti мало пре напоменуо да сам ја ту празнину осетио и да би ми врло мило било, ако би се ова празнина попунила. Господо, догађаји иду и развијају се врло брзо a да би ми могли преко тога пмтања олако прећи. Ja би хтео да споменем још неке празнине, које сам запазио а које су по мом мишлењу начелне природе. У овом се нацрту говори о саставу Народног Представништва и о управној власти, a међутим никако се не одређују границе надлежности законодавне и управне власти. То је, један од првих постулата и одредаба које треба да yijy у устав. (Чује се: то је теорија!) То има велике практичне вредности, јер смо из изкуства видели да се најкрупнија питања решавају уредбом. На основу ове одредбе ви свако питање можете решити уредбом. (Д-р JI. Марковић: Напротив, стоји да се за уредбу мора тражити нарочито законодавно решење.) Али где je граница између законодавне и увравне власти? те ово је административна ствар, за њу је надлежна управна власт, na fee те је регулисати уредбом. Исто тако, нема у овом нацрту устава основних начела о изборном праву грађана. Истина у чл. 42. постављено је неколико начела, али одмах иза тога вели се, да ће се законом поименце означити изузеци од овога. ове одредбе може да се изигра уставом загарантовано право избора. По моме мишљењу требало би у одељку о Народном Представништву да уђу и основна начела а пбсловном реду за Законодавну Скупштину. Има и о томе неколико одредаба, али би их требало ci акако попунити. Све ово, господо, било је у ранијим нацртима устава, у уставу г. Стојана Протића и уставне комисије и ја незнам зашто су ове начелне одредбе испуштене. Кад је реч о економским питањима, мени је пало у очи, да је испуштена једна одредба из овога нацрта економске природе, на име она, која говори о слободи рада, која говори о обрту и трговини итд. Изгледа, да се хтело да се уопште регулисање свих економских питања остави законима. Без сумње је, господо, најважније питање које нас у овом нацрту интересује, питање о будућем уређењу наше државе. И ту се, господо, сукобљава]‘у разна мишљења. Г. председник поменуо је овде,

да ми од стране владе нисмо чули никакво подробније обавештење. Зато је то учинио наш г. председник Уставног Одбора. Ми, господо, хоћемо јединствену државу и спремни смо да државној власти дамо све оне надлежности, све оне компетенције које државној власти требају и које државу чине јаком. Али ми, господо, држимо да је у интересу добре администрације земље, да је у интересу општега задовољства, да се администрација децентралише. Ако ми то захтевамо, господо, ми то не чинимо ни из каквих хисторијсшх, политичких или државноправних разлога. Ми то чинимо само у циљу да администрација буде што боља. И кад тај захтев истичемо ми се ослањамо на искуство које смо доселе постигли. Централни апарат, који је организован у Београду, ове две године дана није могао да свршава успјешно, брзо, добро, све своје послове крај разноликости прилика у појединим деловима наше државе, а и крај разноликости законодавних одредаба. Истина, господо, вели се: ми ћемо да изједначимо законе. Има оптимиста људи, који тврде ja јпемо ми те законе за двије године дана изједначити. Ме-ђутим ми смо почели да радимо посве противно. Ми смо, господо, видели да се код тога изједначавања чине веће грешке него што је то икада било. У финансијскол'l закону за ову годину предвидео је бивши министар изједначење ракијске порезе, али је одма изузео ранију Краљевину Србију. Он није имао смелости да то прошири на целу државу. Сви порези морају да буду једнаки. То је једно од основних начела. Макар наша држава била и федералистичка, макар како била уређена, док имамо заједничке царинске границе мора да буду једнаке производне порезе. То је елементарни захтев, и ко нема смелости да произведе тај ракијски порез и онде где очекује на отпор својих политичких присталица, тај не може говорити- о изједначењу закона. Зар није срамота да након нашег уједињења и данас на Дрини и на Сави стоје царински стражари и да пазе да ли не he ко пренети један литар ракије преко Дрине и Саве? Нисмо ижали способности да изједначимо оне законе који би требали да буду једнаки за читаву државу. Ја сам. неколико пута говорио покојном г. Кости да та неједнакост не може да опстане, а он је одговарао: Ми то не смемо (Један глас: Све се дужности морају изједначитн). Немојте то бранити, ако то браните, господо, онда сте сигурно на погрешном путу. Боље je да не браните једну рђаву ствар. Ми се, господо, не залажемо ни за какве историјске границе, али држимо да је потребно да се одржи садашња административна организација. Та административна организација ја не да износим своје мишљење овде ево г. Марковифа и господе која су била у уставној комисији; они су у свом извештају казали да та административна организација није рђава. (Д-р Свет. Поповић: И са свима финансијскимј стражар Има на Дрини.) То сте ви увели. То није била једна административна ствар, него једна законодавна ствар, а ја сам за то, да бар пореско законодавство буде изједначено у целој држави. Та административна организација, господо, није рђава, а искуство нас учи, да смо ми доселе слабо изграђивали нове организације, да нисмо показали много стваралачког духа у стварању нових органрзација. За то, господо, докле ми не будемо спремни да створимо боље организације, немојмо рушити оно, што постоји и о чему смо сви уверени да је’добро. Овај нацрт устава говори и о саШуправама области, и кад се хоће да истакне главна карактеристика овога устава у питању нашег унутарњег